Ona vas neće ostaviti ravnodušnim ni kao osoba ni kao plesač. Plesna gracija iz Sarajeva, divan prijatelj i sjajna energija- sve je u jednom. Na njoj se i vidi koliko je u njoj one istinske čistote, iz koje se lako crpu dve najveće ljudske istine- umetnost i ljubav. Lako je srcu takvom da pleše i stvara kad iz takvih životnih sokova vuče svoju vilinsku inspiraciju.
Ko je Amra Kapetanović?
Amra Kapetanović je mnogo toga, nemoguće je dati jednu definiciju I titulu. Voli život I istražuje. Možda onda da kažemo istraživač. A trenutno i pola žena – pola zeleni čaj (jer se odvikava od kafe).
Foto: Facebook
Ko je Amra Kapetanović, kad krene muzika?
Kada krene muzika, onda se sve rasprši i Amra je ništa I sve u istom trenutku. Nema više nikakve odrednice niti limita. Samo energija.
Šta te inspiriše da stvaraš?
Inspiracija je u biti neko prirodno stanje. Znate da su djeca inspirisana uvijek. Mi odrasli tu imamo određene blokade, otuđili smo se od sebe pa mislimo da je inspiracija nešto teško dokučivo. Mene zaista inspiriše sve, čak I ono što nije sasvim ugodno I od čega ljudi bježe. Kada sam tužna znam biti jako inspirisana.
U kojoj meri ples definiše tvoj život?
Trenutno ples u velikoj mjeri definiše i određuje moj život, više nego bilo šta drugo čime se bavim. Nije to stvar neke promišljanjem donesene odluke, nego je prosto prirodan tok. Ta strast je nadjačala svaku drugu.
Ples je…
božanska energija, ispoljena kroz tijelo I pokret.
Kakvu muziku preferiraš?
Slušam I plešem uz sve što mi se dopadne. Mada tu prolazim kroz određene faze, tako da nije ista muzika uz koju sam plesala prije godinu i sada. Mogla bih reći da me posebno inspiriše muzika koju bismo mogli okarakterisati kao sevdah. Ne samo sevdalinke sa ovih prostora, nego što ima tu jačinu emocija I izražavanja. Za Umm Kulthum su mi trebale godine sazrijevanja I sada želim da plešem uz tu muziku.
Foto: Facebook
Da li se tuga ili sreća lakše pleše?
Kada se osjeća cijelim bićem, sve se lako pleše I ispolji. I stanja ekstaze I blaženstva, ali I stanje tuge i očaja. Sve su to normalne emocije I treba ih prigrliti. Moram priznati da tu tugu ja jako često prigrlim I otplešem. Ne zato što sam tužna u životu, baš naprotiv, nego jer osjetim ogromnu snagu I ljepotu u toj ranjivosti.
Kako se u rečniku plesa izražava ljubav?
Ples je ljubav i sve što kroz ples ispoljimo je ljubav. Ljubav prema sebi I drugima, zbog koje nekad patimo, a nekad se veselimo. I kada izražavate bunt I bijes, znači da imate reakciju jer volite. Sve je ljubav.
Kako je nastala tvoja plesna škola i čemu učiš svoje devojke?
Moja plesna škola nastala je nekako slučajno. Dugo sam odbacivala uopšte pomisao da ja nekoga podučavam, jer plesu pristupam ozbiljno i sa puno poštovanja i nisam htjela riskirati da napravim neki pogrešan korak i nekoga navedem na neki krivi put. Onda sam na iznenadni poziv instruktorke kod koje sam trenirala prije par godina,a koja je trebala otputovati, počela podučavati grupu djevojaka i tako je počelo. Tako sam krenula, a za ovih godinu dana od kako je škola nastala, desilo se mnogo nevjerovatnih i divnih stvari. Ples je za mene umjetnost, trudim se prije svega polaznicama prenijeti taj stav, te autentično i temeljno znanje. I ispred mene je dug put usavršavanja i učenja, ne pravim se da znam stvari koje ne znam, nego posmatram ovo kao priliku da moje polaznice i ja zajedno rastemo i učimo.
Učestvuješ u projektu Awalim kao samostalni plesač. Možeš li malo bliže objasniti kako je biti deo jedne takve ideje?
Svako ko je bio na premijeri i gledao Revival, zna o kakvom umjetničkom performansu se tu radi. Biti dio nečega takvog je ogromno, tim više što je ovaj projekat prvi takve vrste na ovim prostorima. U svu tu priču ušli smo otvorena i čista srca, bez kalkulacija, samo sa velikim snom koji nas je okupio. A san je da zaplešemo orijentalni ples na pozorišnim daskama. Uloženo je mnogo, truda, rada, znoja, patnje, ali prije svega ljubavi i rodilo se nešto prelijepo. S obzirom da sam jedina plesačica iz Sarajeva, moram naglasiti ogroman značaj koji je Awalim imao u samom Sarajevu, koje se do sada nije susrelo ni sa čim sličnim. Biti dio toga je neprocjenjivo iskustvo.
Koliko te je učešće na ovom projektu oplemenilo kao plesača i osobu?
Godinu i po dana su trajale pripreme za turneju. Ušla sam u taj projekat kao djevojčica, pomalo uplašena, ali u isto vrijeme oduševljena što sam okružena plesačima kojima se divim. Živjela sam svoj san…do prvog pravog treninga. Pripreme za nastupe su bile naporne, zahtjevale brzo prilagođavanje, učenje i usavršavanje da se bude na željenom nivou, a ja u svemu tome nisam imala nikakvog iskustva. Prvih 6 mjeseci sam se sa treninga u Sarajevo vraćala uplakana (druge članice ovo nisu znale – do sada!) Ali sada mogu reći, vrijedilo je! Kao plesač sam napredovala kako nisam mogla ni sanjati. Uporedo sa tim teklo je i transformirajuće iskustvo na mom ličnom planu. Postala sam bogatija za mnoga nova prijateljstva, upoznala druge i kroz njih upoznala sebe. U nebrojeno mnogo situacija moj ego je vrištao, na momente je bilo nepodnošljivo bolno suočiti se sa sobom,ali u svemu tome je stiglo oslobađanje. Često se zapitam, zar može sve to da stane u godinu i po?
Koliko te istorija orijentalnog plesa podstiče da radiš na sebi?
Umjetnost i jeste tu da bismo napredovali i radili na sebi, da bismo transformisali svoje biće. Orijentalni ples je donekle specifičan u odnosu na druge plesne stilove. Mnogo se priča o njemu kao jednoj od najstarijih plesnih formi, ispredaju se mitovi i pretpostavke, često to ode u sasvim pogrešnom smjeru, te je na plesačima velika odgovornost da istraže i saznaju,te doprinesu boljem shvatanju ove kompleksne umjetnostii koja je danas neslavno okarakterisana kao „egzotični dašak orijenta“. U iscrpnom izučavanju toga, razvije se i sam čovjek. Sjećam se svojih početaka kada je ples za mene bio mistika i senzualnost, a razvijajući se kao plesač razvila sam mnoge svoje potencijale. Sad mi kažu da sam graciozna, što je ogroman napredak za mene.
Zašto plesati orijentalni ples?
Zašto plesati orijentalni ples? Razloga je mnogo i svi su podjednako ispravni. Neko dođe na čas jer želi znati više o samoj umjetnosti, neko želi relaksaciju, a neko dobru fizičku kondiciju. I svako će uzeti onoliko koliko njemu odgovara. Mada, ples, čak i kad je razonoda, puno je više od toga. Govori o našoj sposobnosti da prihvatimo sebe i konektujemo se sa svojim bićem, počevši od fizičkog, pa onda i na svim drugim nivoima.
Preporuke za čitanje:
- Pesma za Evroviziju 2024
- Skratite ispucale krajeve bez skraćivanja dužine
- Glamur Jelene Gavrilović na gala događaju u Njujorku
- Jelena Jovović na Kolarcu – 30 godina rada i novi CD
- Humanitarno-memorijalni koncert „Jovanovo Sunce“ po treći put u Nišu
