Budući da je ovaj portal pre svega okrenut mlađoj publici, verujem da će neka korisna znanja, koje smo mi usvojile kroz život biti korisna i vama, da ne biste grizli sebe tamo gde za tim nema potrebe. Naposletku, ljubav prema sebi i pravilno razumevanje sebe samog ključno utiču na to ko mi postajemo.
Mi smo daleko više od onoga što drugi u nama vide. Mi smo ono što mi u sebi vidimo i što mi živimo, nezavisno od toga da li to neko drugi vidi.
Me Vest u jednoj sceni svom filmskom partneru, nakon što on navodi sve što mu se dopada na njoj, kaže:
„ Prosiš li me ili praviš inventar? “
Često zaboravljamo koliko smo važni i koliko toga lepog u sebi nosimo pa počnemo da druge konstantno bombardujemo našim kvalitetima u strahu da nismo dovoljno dobri i da će oni otići, kao i svi ostali do tada. Mladost služi za bitne životne lekcije, koje moramo usvojiti da nam se ne bi ponavljale. Ako nam nisu govorili da jesmo dovoljni i da jesmo bitni, da ne moramo da se takmičimo za nečiju ljubav, onda smo odrastali stalno izloženi strahu da šta god da uradimo to neće biti dovoljno.
Svest da je moguće da te neko voli i bez svih tih ukrasa, samo zato jer ti je duša lepa, jer ti je biće lepo je svest koju moramo da podignemo. Kad sam bila dete, često sam sebe terala preko granica izdržljivosti u pokušaju da navedem svoje roditelje da me vole onako kako deca treba da se vole. To nije posao jednog deteta. To čak nije posao ni jedne odrasle osobe. U ljubavi, stvari ili kliknu ili ne. Ali kad polaziš iz pozicije straha, nekad i grešiš. Stalno se šalim da sam previše kvalifikovana i da upravo zato nemam emotivnog partnera.
Ali, ono što je ovde bitno, ovo čak nema veze ni sa tim, jer se može preneti na sve sfere života. Ne moramo sve da znamo, ne moramo sve da umemo, niti da budemo savršeni da bi nas neko voleo. Onaj, ko nas voli, voleće i te sitne nesavršenosti na nama, jer zna koliko nas one čine upečatljivima.
Ako se bojite da ti dragi ljudi će možda sutra nestati pa se trudite da im date sve od sebe da ne bi nestali, grešite. Neka bude spontano, neka bude prirodno. Najlepše se vidi unutrašnjim očima i neke stvari ne moraš da izgovoriš da bi bile stvarne. Ne voli nas ona prava osoba zbog toga šta nam piše u rezimeu, već nas voli jer nas voli. Oni, koji treba da budu tu, biće tu, neće otići jer nismo sve što smo imali istresli ispred njih, neće odustati od nas.
Ali, nemoj ti pre svega, odustati od sebe. Ako radiš na sebi da budeš bolji sebi, to je sjajno. Sem toga, sve ostalo opušteno. Voljen si, to treba da znaš. Uvek i svuda. Sa zaslugama ili bez njih.
Preporuke za čitanje:
- Pesma za Evroviziju 2024
- Skratite ispucale krajeve bez skraćivanja dužine
- Glamur Jelene Gavrilović na gala događaju u Njujorku
- Jelena Jovović na Kolarcu – 30 godina rada i novi CD
- Humanitarno-memorijalni koncert „Jovanovo Sunce“ po treći put u Nišu
