Šta je World Wide Web?

0
2135
Internet Foto: GSMA

Da li ste znali šta znači ono www kada kucate adresu sajta, koji želite da posetite? World Wide  Web- skraćenica iza koje stoji čitav svet interneta. Naime, mnogo ljudi ovaj podatak ne zna. Prema podacima istraživačkog tima kompanije Google, do sredine 2010. godine u svetu je postojalo preko 110 miliona web sajtova.

Po sistemu „sve što ti treba možeš naći na internetu“, danas je ta brojka neuporedivo veća. Za razliku od današnje cifre koja prelazi stotine miliona web stranica, 6. avgusta 1991. godine postojala je samo jedna, od koje je sve i počelo.

Ko je stvorio World Wide Web?

Nju je napravio Tim Berners-Li, IT stručnjak koji je u to vreme radio pri Evropskom savetu za nuklearna istraživanja – CERN-u. Danas je član savetodavnog odbora čuvenog MIT – Masačusetskog tehnološkog univerziteta i direktor World Wide Web konzorcijuma (W3C). Ova organizacija ima za cilj ima konstantno unapređivanje tehničkih standarda na internetu.

Internet mreža Foto: Edukacija

Iako ovaj sajt već odavno nije u funkciji, njegova svrha bila je da upozna korisnike sa načinom na koji funkcioniše World Wide Web. Stranica je praktično pružala informacije o tome kako korisnici mogu sami da podese web server, kreiraju stranice i pretražuju internet.

A da bi se tako nešto uopšte moglo učiniti, Berners-Li je kreirao i internet pretraživač, jednostavnog naziva WorldWideWeb. Ovaj naziv osmišljen je kako bi se istakla  mogućnost da se, sistemom linkovanja, sadržaji na njemu međusobno povezuju.

Sistem je nudio mogućnost prikazivanja i „skidanja“ sadržaja sa interneta poput slika, animacija ili filmova. Pored toga, korisnici WorldWideWeb-a su mogli da uređuju web stranice u cilju deljenja najrazličitijih informacija i povezivanja sa drugim korisnicima na internetu.

Trenutak kada globalna mreža postaje dostupna svima

Iako je zaživeo tek početkom ’90-tih, Tim Berners-Li je predlog ovakvog sistema prvi put predstavio 1980. godine. Budući da u to vreme niko nije prepoznao potencijal njegove ideje, desetak godina kasnije odlučio je da predstavi detaljniju verziju WorldWideWeba. Ova verzija je 1990. godine napokon prihvaćena.

Berners-Li je u ovoj novoj verziji objasnio funkcionisanje web sistema po principu Hypertext-a. Hypertext predstavlja mogućnosti međusobnog linkovanja sadržaja koji se prikazuju u pretraživaču.

U prvobitnoj verziji obrazloženja svoje ideje, Berners-Li je predvideo da svaka web stranica može da se dopunjava i menja od strane korisnika. Ovim bi autor web stranice praktično mogao da bude svako ko je koristi.

Pomenuti predlog bio je jedinstven jer je upravo linkovanje putem hypertexta drastično olakšalo kreiranje web servera i pretraživača od strane korisnika. Ovakva platforma otvorenog tipa pružala je mogućnost njenim korisnicima da sami osmišljavaju sadržaje na internetu, bez plaćanja bilo kakve naknade za njeno korišćenje.

Uporedo sa razvijanjem WorldWideWeb sistema, Berners-Li je objasnio i pojedine oznake koje su sastavni deo naziva određene web adrese. Neke od njih upotrebljavaju se i danas – poput, recimo, dve kose crte ( // ) i hashtag simbola ( # ) koji se pojavljuju u url-u.

Ono što je zanimljivo jeste da dve kose crte u principu nemaju nikakvu svrhu. Berners-Li ih je uvrstio prilikom kreiranja web stranica jer mu se to učinilo kao dobra ideja. Njihova upotreba mu je, zapravo, u određenom smislu olakšavala međusobno linkovanje pojedinih stranica.

Pomoću dve kose crte, Berners-Li je odvajao deo naziva web adrese za koji je neophodno da ga server raspoznaje, od ostatka url-a koji je kreirao tokom procesa linkovanja ka određenoj stranici na sajtu.

S druge strane, upotrebom hashtag, odnosno „#“ simbola, Berners-Li je odvajao glavni deo naziva sajta od dela koji prikazuje na kojoj stranici se posetilac trenutno nalazi. Sličnom logikom vodio se, recimo, i Rej Tomlinson, čovek koji je zaslužan za nastanak e-maila.

U strukturu e-mail adrese Tomlinson je umetnuo takozvani „manki“ simbol („@“).  Na taj način razdvojio jedinstveni naziv adrese svakog korisnika od domena na kojoj se ona nalazi.

Nadamo se da ste uživali u ovom članku i da ste usput saznali nešto što niste znali.


Pročitajte još:

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas, unesite vaš komentar!
Molimo vas unesite vaše ime ovde