STEFAN UNIĆ – Mladi inovator i problemi sa kojim se susretao

Mladi inovator i student proizvodnog mašinstva iz Trstenika Stefan Unić (23) u životu je prošao kroz pravi pakao i borio se sa ozbiljnim porodičnim problemima u kojima je uvek izlazio kao pobednik.

0
79
Stefan Unić mladi inovator; Foto Privatna arhiva
Stefan Unić mladi inovator; Foto Privatna arhiva

„Kod mene inspiracija nikada ne prolazi, ona konstantno dolazi. Bilo je puno situacija kada mi se ništa nije radilo. Kada sam prolazio kroz ozbiljne porodične probleme. Oduvek sam maštao i sanjao samo mir“.

Dobro poznato ime i prezime u regionu – Stefan Unić. On je poznati inovator iz Srbije, koji studira mašinstvo na Akademiji Strukovnih studija Šumadija sa odsekom u Trsteniku. Postao je popularan po svom izumu „Personalizovani orgonit“ – Stefonit, inače njegovom prvom projektu za koji je dobio svetske i domaće nagrade i priznanja. Od titule mladog inovatora, istraživača do Oktobarske nagrade. Stefan je skroman i prizeman mladić, a cilj mu je da promoviše nauku kod mladih. Život ga nije mazio. Kao dete je prolazio kroz mnogo porodične traume i drame kada su hteli roditelji da mu se razvedu. Sa 17 godina je dobio hipertenziju, a imao je i saobraćajnu nesreću. Odrastao je sa majkom dok mu je otac bio u ratu. Kako on kaže, najviše u životu je zahvalan svojoj majci koja ga je naučila da bude dobar čovek. Stefan dolazi iz malog mesta nadomak Trstenika, trenutno živi i studira u Trsteniku. Kako je zadržao pozitivnost i nakon teških situacija i iskušenja i čemu ga je sve to naučilo, Unić govori za našu medijsku kuću.

Stefane, zapravo? Kako bi ste sebe opisali?

Stefan Unić iz Trstenika je jedno skromno i povučeno dete. Ja sebe ne bih mogao nikako da opišem, to ne umem i ne znam. Ali, u životu sam nekoliko puta video da je i važno šta drugi o vama misle.

U mnogim gostovanjima pričate o svom životu onakav kakav jeste i ne glumite lažni sjaj. Često ste pričali o temama iz privatnog života, koje bi retko ko to podelio s tako velikim auditorijumom. Kako to da niste pokleknuli lažnom sjaju koji se predstavlja počev od društvenih mreža do studiranja?

Želeo bih pre svega da vam se zahvalim na ovom pitanju. Tačno je da pričam o svom privatnom životu koji nije bio savršen. Jednostavno, ne može svako da bude i da ima nešto savršeno. Svi smo ljudi od krvi i mesa. Sav taj lažni sjaj koji glumite, kasnije dođe i izađe na videlo. Nikada nisam imao probelem da pričam o privatnom životu i to podelim sa milionskim auditorijom. Znam da tu ima i mladih i da im pomažem u nekom pogledu.

Koja je najbitnija poruka koju želite Stefane da prenesete putem vaših gostovanja, intervjua…?

Možda će zvučati kliše, ali budite svoji. Budite jedinstveni i jednostavno opušteni i svojstveni. Cilj mi je da kod mladih probudim želju da se bave naukom i da vide da i neko ko je poznat i javna ličnost ima puno problema od porodičnih do onih svakodnevnih.

Skoro uvek ste nasmijani. Jeste li nekada morali staviti lažni osmeh i pričati pred hiljadama ljudi, dok se u Vama sve lomilo?

Naravno da jeste. I to hiljadu puta. Ja sam večito nasmejan lik koji svojim osmehom pokrećem volju za sopstvenim životom i željom za životom. Da mi nije osmeha, odavno me ne bi bilo.

Gledaocima, prijateljima i publici otkrili ste detalje i Vaše životne priče. Je li bilo teško to podeliti s tolikim brojem ljudi koje nikada niste upoznali?

Ne, zašto bi bilo teško. Moj život je jedna velika tragedija i tunel kome se ne nazire kraj. Odrastao sam sa majkom bez oca. Otac mi je otišao u rat i vratio se tek kada sam napunio 6 godina. Tako da tu očinsku ljubav nisam ni imao. Deda me je odhranio, majka nije imala nikakovo primanje pa čak ni da mi kupi lekove koje bebe trebaju da piju. Kada sam napunio 17 godina igrom slučaja imao sam neke tegobe koje su rezurtirale hipertenziju. A saobraćajnu nesreću sam imao kada me je auto udario i imao sam ozbiljnih problema. Ali bog me uvek čuvao.

Veoma ste popularni. Šta sve ta popularnost nosi? Koje su njene mane, a koje vrline?

Ja uopšte ne osećam nikakvu popularnost. Ja sam i dalje Stefan Unić koji živi normalno, razgovara sa meštanima. Kupuje ujutru hleba u pekari i priča sa obližnjim komšijama. Ja ne mogu da budem zvezda jer okolnosti u kojima sam izrastao mi to nisu dozvoljavale. Bili smo jako siromašni kada sam bio mali, tada niko nije hteo da se druži samnom. Nisam imao drugare i prijatelje. Ostao sam bez njih i bio sam jako tužan.

Zbog Vaše izloženosti u javnosti, jeste li nekad doživeli neku neugodnost?

Ma ne, zašto bi doživljavao neprijatnosti. Mene ljudi uopšte ne vide kao poznatu i popularnu ličnost, već kao normalnog čoveka.

Da niste mladi inovator, šta biste bili? Koje je Vaše zanimanje iz snova?

Mladi inovator nije zanimanje. Ja sam student, a oduvek sam maštao i voleo bih da radim nešto u vezi mašinstva. Da budem mašinski inženjer. Eto, to bi bio moj posao iz snova.

Kakvu budućnost za sebe sanjate i gde se vidite za 10-15 godina?

Sanjam mir,sanjam samo da imam puno pravih prijatelja i životinja. Živim na selu, sve to imam i ne patim za nekim mnogo boljim stvarima. A sebe za 10-15 godina vidim tu gde sam i sada, u Trsteniku. Nemam neke sada  posebne ambicije i želje. Ja volim da vreme sve to lepo isklesa.

Da li može da se živi od mašinstva?

Itekako se može lepo živeti, pa ljudi imperiju sagrade sebi od tog posla. Hvala mojoj majci što me je naučila pravim vrednostima, novac ne postoji, nadam da smo svi to shvatili. Tako da ovaj razgovor, intervju sav ama bih želeo da završim jednim velikim pozdravom za sve dobre ljude,  znajte da niste sami. Ima nas, samo se ne čujemo. Ja želim da budem barem jedan glas, podsetnik za svoje ljude. Probudite se, tek tada ćemo biti glasniji. I neko ko je poznat i javno lice, i sve to deli da publikom kod nekog stvara osećaj sigurnosti. Veliki pozdrav od Stefana Unića!



POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas, unesite vaš komentar!
Molimo vas unesite vaše ime ovde