Nekad vas neka sitnica vrati u neko drugo vreme, pa kroz osećaje koje ste tada imali doživite sebe opet. Htela sam da kažem da sam srela nekog ali nisam, više me je ničim izazvano susreo osećaj. Sreća je što nisam. Prošlo je 7 godina od tada. Kad kažem sedam čini se kao da je prošlo mnogo više. Kada ste mlađi čini vam se da sve znate i da oko svega možete biti precizni, pa je ili crno ili belo, ništa šareno, na štrafte ili tufne. Nije tako. Nažalost, nikad nije. Koliko god da bi mi to voleli nije.
Čovek, koga sam tada mislila da volim je nestao, ispario sa lica zemlje. I pojavio se veren, eto tako. Okačio slike svoje sreće. Tad to nisam videla kao svoju sreću, ali jeste bila, i njegova, i moja. I iskreno sam zahvalna za tu sreću onda, jer sam mogla ostati zarobljena u pogrešnoj priči ostatak života sa nekim sa kim nisam imala baš ništa zajedničko sem lude, vrlo neartikulisane hemije.
Čovek, u kog sam verovala da sam zaljubljena iako ga nisam poznavala, napravio je dete drugoj ženi, dok smo još bili zajedno. Nije se usudio ni da mi u lice kaže- e izvini, takva i takva stvar. Poslao mi je poruku – e desilo se gadno s…i eto. Tad nisam znala da to s…. znači Ana, izvini, spavao sam sa nekom drugom i trudna je.
Znate, to je ok. Potpuno je ok. Ljudski je. Nazvati jedan mali ljudski život s…to nije. Tada mi to nije bilo jasno.
Čak mi je malo i bilo na neki način drago. Trebalo je da se zapitam kako će zvati naše ako je to…. Ili si muškarac ili ne zaslužuješ da nosiš tu titulu. Biti pravi muškarac, koji zna i šta je dužnost i šta je ljubav, to je titula. Pitala sam se šta ona ima što nemam ja, u čemu je bolja. Istina je- ni u čemu, nekad je najbolje da ne dobijemo to što želimo jer Bog ima koju kartu u rukavu viška.
Pomišljala sam kao devojčica, kojoj su se roditelji razveli i lutali tako od jednog do drugog, kako bi se ja nosila sa tim da je čoveku kog volim neka druga prvo rodila dete. Sad kad pomislim, osećam se kao čudan pas, kome je neko drugi zapišao savršeno stablo. Da li je bitno? Meni je tada bilo. Nije mi više bio dobar. Bilo je ubeđivanje same sebe kako dete nije njegovo, kako je ona takva i onakva.
Ljudi su slabi, nekad se koriste raznim oružjima na putu do cilja, neka od njih nisu najpoštenija. Kapirala sam logiku da to što ja ne radim ne znači da su ostale iste. Zapravo, mnoge čine mnogo toga jer misle da to čine iz ljubavi. Kakva je to ljubav kad za posledicu ima loša dela? Vodimo se time da su ludi iz ljubavi, u ljubavi je sve dozvoljeno isl. A nije. Lako je voleti kad nekog poštuješ. Kada nemaš šta da poštuješ šta ti ostaje da voliš? Ljubav počinje od onog- činim iz ljubavi ljubav, to umem, to mogu, to znam.
A čija su deca? Pa naša, sve su to naša deca. Otkad sam počela da brinem o životinjama i drugima više nisam samo ja, i sve su to naša deca. Sada mi je jasno da je to bilo krucijalno da shvatim sebe, da saznam ko sam. Zaista je sreća ne dobiti neke darove. U nekom trenu i to moje ludilo je prestalo i rekla sam- Znaš, ti ćeš imati dete, više nismo samo ti, ja i ona. Sad ćete biti vas troje. Bila bih nepoštena da ti to uzmem. I kada me potražio opet nakon rođenja sina opet sam rekla isto.
Shvatala sam da to nije moj čovek, isto kao što ni to dete nije moje. I drago mi je što nije. Nije ni trebalo da bude. Trebalo je da bude baš ovako. Ono što je tužno u toj priči je što se jedan mladi bračni par nije venčao iz ljubavi, nego iz nužde. I nije to usamljeni slučaj, zaigraju se deca, ako ćete pravo. A onda bude stani pani, kao da je dete igračka, pa sad šta dalje.
Kada sam bila devojčica shvatala sam svet odraslih kroz lične primere. Mislila sam o tome šta ako jednog dana ne budem mogla da imam decu, i pitala se što je svima do te dece,eto ja sam dete pa mi nije ništa posebno…
Moj omiljeni par, najomiljeniji na svetu se zbog tog jednom rastao. Taj rastanak me pogodio kao da su mi se roditelji rastali. Znate ono kad su ljudi sinergija? Oboje načitani, duhoviti, ona malecka, on banderaš, kad ih vidiš obasja te ljubav. I onda on u srednjim godinama odluči da je ostavi, da nađe drugu, da dobije dete, oboje pate jer ljubav.
Ljubav znači da nikad ne moraš da kažeš izvini- reče jednom Barbara Strejsend u Šefe, koji ti je vrag. Nažalost, to nije istina. Da, tu je momenat već sam ti oprostila ali ti nisi sebi oprostio šta si uradio. Obično znaju kad pogreše. Teško im ide izvinjavanje, ali znaju. Za to moraš izrasti u muškarca od dečaka. No, i to je ok. Istina je da su oni shvatili šta su uradili u jednom momentu, tj. on. Ona je oduvek znala ko je on njoj. On je taj, koji je trebao da sebe nađe da bi našao nju.
Da li je ljubav ljubav ako nemate decu? Da li je potrebno da mu dokažeš svoju ljubav time što ćeš mu roditi decu ili ti njoj time što ćeš joj napraviti dvoje, troje, čopor, fudbalski tim? Ne. Moja definicija porodice uvek je bila samo ljubav. Ljubav može da bude i samo između dvoje.
Mi uvek idemo ka domu- Novalis ovde dodaje.
Ljubav je dom, ljubav je drugo biće, koje nas voli i koje volimo, i u kome nalazimo mir i radost, ali tek pošto ih nađemo u sebi.
Deca su najveće blago ovog sveta, bila produkt ili ne, ljubavi kao takve. Ali, ako ste ih napravili da išta dokažete sem radosti da služite nečem većem od vas samih srećno ste se zeznuli.
Uzvišena misija je biti roditelj, to je biti primer onoga što želite da podelite. Međutim , ko želi da bude roditelj ne mora da rodi decu, ili da ih napravi. Može da ima, evo kao ja, čopor šašave talentovane dece, sa kojom je stalno i koje bodri, pomaže, sluša o prvim ljubavima, k-popu, young adult fantastici i ludim jutjuberima.
Može i da usvoji mačku, koja je diva, i penje mu se na glavu. Ako želite da budete ljubav, budite ljubav. Porodica je to.
Ako vas nisu naučili da je porodica dom možda je vreme da vi druge tome naučite, jer jeste. Dom su ruke, zagrljaji, poverenje, dela, bliskost. To možete imati sa pravim čovekom, koji vas je vredan, s decom ili bez njih.
Preporuke za čitanje:
- Pesma za Evroviziju 2024
- Skratite ispucale krajeve bez skraćivanja dužine
- Glamur Jelene Gavrilović na gala događaju u Njujorku
- Jelena Jovović na Kolarcu – 30 godina rada i novi CD
- Humanitarno-memorijalni koncert „Jovanovo Sunce“ po treći put u Nišu
Jedna mala ispravka: Par se nije venčao iz nužde, već iz „nužde“. U našem Ustavu ne postoji zakon koji predviđa da dvoje moraju da stupe u brak ukoliko dobiju dete. Živeli!