Da je Mentor objavljen na engleskom govornom području već bi bio bestseler- ovim moram da otpočnem ovaj tekst. Shodno tome da Mentor nije objavljen na engleskom govornom području, biće mu potrebno za nijansu više vremena da stigne do čitalačke publike.
Ako očekujete odu Ksenijinom pisanju nećete je dobiti, ali ćete dobiti bar nekoliko valjanih razloga zašto pročitati ovu knjigu i svakako, par zamerki.
Pre svega, ovo je jedno vrlo lično štivo. Kada kažem lično, kažem zaista lično. Da li je potrebno da pisac izađe iz svoje kože i bude neko drugi da bi njegova ekspresija bila autentičnija? Ovde ne. Inače, rekla bih da, cenim dobar izazov. Međutim- ovde je pisac navukao svoju ličnu kožu i izrazio vrlo pitko i otvoreno svoje stavove o književnosti, piscima, književnoj sceni. Od blogera, vlogera, samozvanih eksperata za literaturu i tetkica, koje padaju u nesvest na laku profanu erotiku- svi su prozvani. I imala je pravo.
Da li je potrebna petlja da se kaže da je car go? Svakako da da. Lako je zaljubiti se u svet ideala, kome je Ksenija i dalje verna kad se radi o literaturi, kao što mu je veran i lik Indigo. Samo ime vrlo je vešto odabrano da dočara izopštenost i sanjalaštvo glavnog ženskog lika. Indigo je i dete i žena, u svetu kome i pripada i ne pripada. Ona ponosno nosi svoju različitost kao štit.
Ona je inspirisana, i inspiracija. Kao neko ko nosi baklju inspiracije pokušava da dokaže čoveku, koji je na vrhuncu karijere da je za istinsku umetnost potrebno mnogo više od savršene tehnike vladanja rečima. Zagrebati suštinu, dodirnuti svoje srce, ispoljiti ga kroz umetnost pokazuje se kao ideal, kome ona teži i koji želi da prenese.
Indigo je oštra, ali i ranjiva. Možda baš zato što je toliko otvorena, može da vidi i oseti mnogo više nego ostali. Samim tim, postaje mnogo ranjivija za spoljne uticaje. Lako je povezati se na njenu energiju, prepoznati je i zavoleti. Lako je naći sebe u njoj.
Ljubavna i životna priča, koju ona čudnovato živi će vas svakako očarati i nećete moći da ostavite knjigu dok je ne završite. Sa nekim od njenih stavova ćete se slagati, sa nekima ne, ali će naći put do vas.
Ovo su zapravo sve preporuke, zašto treba čitati knjigu. Međutim, sad dolazimo do toga šta je to moglo bolje.
Razumem da mnogi autori nazivaju odlikama stila svoju sklonost da pretrpavaju rečenicu, ali to i dalje ne čini ovaj kolač savršenim mafinom. Ima momenata nepotrebnog kićenja, ponavljanja i insistiranja. Bilo bi daleko ubedljivije sa magičnim dodirom dobrog urednika, ali to i dalje ne kvari lepotu pojedinih Ksenijinih rečenica, koje su savršeno izbrušene.
Ono što bih svakako zamerila je i činjenica da ljubavnoj priči nedostaje ubedljivosti. Koliko je Indigo jaka, toliko je glavni muški lik površan i deo klišea do te mere da ga vidimo kao deo čiklita, u koji bi bio veliki greh smestiti ovaj roman. Nešto nedostaje u uverljivosti njihove ljubavne priče, iako ima i drame i obrta. Možda je to neuverljivost ljubavnih scena. S druge strane možda grešim, jer nije bio naglasak na ljubavnoj priči nego je sve ovo zajedno poslužilo da se iznese velika poenta o književnosti, sceni i knjigama.
Svakako, ono što mi preostaje je da preporučim ovu knjigu za čitanje. Meni je zaista ulepšala mnogo više od jednog popodneva. Vrlo vrcavo i autentično Ksenijino iskustvo nalazi se zabeleženo u ovoj knjizi. Nadam se da će vam ovo biti dovoljan podstrek da uzmete i pročitate ove knjigu.
Takođe pročitajte:
- Pesma za Evroviziju 2024
- Skratite ispucale krajeve bez skraćivanja dužine
- Glamur Jelene Gavrilović na gala događaju u Njujorku
- Jelena Jovović na Kolarcu – 30 godina rada i novi CD
- Humanitarno-memorijalni koncert „Jovanovo Sunce“ po treći put u Nišu
