Kako je to biti pisac fantastike u Srbiji?

0
698
Nenad Jevtić Foto: Privatna arhiva

Intervju sa Nenadom Jevtićem Šonetom, piscem militantne fantastike

Kako je to biti pisac fantastike u Srbiji danas?

Jedino kako to mogu da opišem, jeste da je pisanje, u ovom slučaju, fantastike, veoma slično zemljoradnji. Zemljoradnja i pisanje su mi dva poznata sveta. Oba traže znoj, trud i ljubav.

A plod uloženog rada, vidljiv je tek nakon nekog vremenskog perioda. U situaciji smo da se oba ova zanimanja više tretiraju kao hobi, a ne kao izvor prihoda. Ipak, nagrada, da li to bila knjiga u rukama ili pak jabuka, slatki su plodovi i veliki ponos onome ko se za njih dobro pomučio.

Ukoliko vam nedostaje ljubavi, ne trudite se dovoljno ili jednostavno se ne interesujete za stvaralaštvo, bojim se da će i plodovi biti takvi. Dobićete nešto neukusno.

Takav proizvod će često biti zaobilažen od strane potencijalnih kupaca. Naše tržište zaslužuje kvalitetne domaće proizvode, tek tada ćemo moći i da razmišljamo i o izvozu. Da, mislim na prevode i masovnu prodaju u inostranstvu.

Internet i socijalne mreže kao i globalne platforme mogu biti naše potencijalno tržište, samo prvo moramo obezbediti i da imamo šta da plasiramo pred strance. A oni tek ne žele da kupuju bilo šta, već kvalitetnu robu.

Imajte to u vidu, neka vam to bude cilj. Znam, zvučaće otrcano, ali zamislite „Svetsko a Naše“, Balkanski brend, organska literatura u moru veštačkih sorti. Primamljivo, zar ne?

Da li je lako naći dobrog izdavača i urednika?

Nikako. Traganje za dobrim izdavačima i urednicima uslovljava neizmernu analizu modela rada izdavača i urednika. Nije nužno da morate platiti izdavače i urednike, iako se to kod nas smatra nepisanim pravilom.

Mogu da zapazim da je to kod nas drugačije, dok u zapadnim zemljama, pisac za svoj rad i plasiranje romana skoro da nema izdatke.

Ukoliko Izdavačka Kuća primeti da pisac ima roman vredan njihove pažnje i papira na kom će roman biti otelotvoren, oni će ponuditi svoje resurse da se taj roman svede u svoju najbolju formu.

Odatle već preuzimaju drugi mehanizmi, bilo oni za promociju, oni vezani za štampu i oni vezani za nastavak saradnje i profesinalno usavršavanje pisca kako bi lakše pratio trendove u stvaralaštvu. Ovo se naravno vezuje za tradicionalni oblik izdavaštva.

Kod samizdata, nezavisnih autora, to je već druga priča. Tu imate potpunu kontrolu nad promocijama, reklami i kontaktu sa publikom, što ujedno i znači da ako napravite grešku, svu odgovornost snosi autor. Opreznosti nikad dosta.

Igrajte pametno, informišite se što više pre nego što načinite korak, možda taj nesmotreni pokret bude onaj koji će vam pokopati karijeru i pre nego što se ostvarite u svom polju.

Dronstad
Foto: Dronstad

Značaj urednika za jedno književno delo?

Uloga urednika jeste da posmatra delo kao celinu, lovi greške i nelogičnosti u radnji, „mrtve rečenice“ i uvek daje predlog kako se to može popraviti.

Cilj urednika jeste da pridoda vrednost romanu, minimum 30%, da skrati delove koji su razvučeni, da uprosti one nejasne delove, da oživi scene koje su statične, da pomogne autoru da postane bolji pri svakom sledećem projektu.

Ukoliko pređete roman s urednikom, a tu se ne vidi neka razlika, nema nekog poboljšanja, onda ste našli lošeg urednika. Ako urednik sam prepravlja delove u vašem tekstu da se njemu dopadne, a oko toga ne konsultuje vas, onda ste našli lošeg urednika.

Ukoliko urednik nije posvećen radu na knjizi i sve što pišete njemu se veoma dopada, ne bi da ispravlja jednu reč u tekstu, imate lošeg urednika.

Za urednika vam treba neko ko je dosta pročitao, neko ko se razume u stilove i pisce i zna prepoznati kvalitet. To može da bude i tetka, rođak ili komšinica, bilo ko, samo da je načitan.

Svakom autoru, piscu, pesniku, potreban je neko ko će kritički da pristupi delu i drugim očima da pređe kroz tekst i ukaže vam na greške koje ste počinili pri pisanju. Lektor dolazi kasnije.

Pisac je subjektivan prema svom radu i kao i roditelj kada mu neko kritikuje dete, želi da to prekine. Ipak, bili vi roditelj ili pisac koji svoj roman gleda kao čedo, morate priznati kada ste napravili grešku i poslušati savete onih koji su voljni da ih pruže.

To je dobra stvar, to znači da je ljudima stalo do vašeg mezimca i da ga oni takođe žele videti u najboljem izdanju.

Da bi ste našli nekog takvog urednika kom je stalo do vašeg uspeha, morate sami prosuditi kome ćete verovati. Nije lako, odmah da vam kažem, meni je trebalo oko 4 godine da nađem nekog od kvaliteta. Ko zna, možda vi budete bolje sreće pa ga nađete još sutra.

Šta je bitno za pisca, pored talenta i posvećenosti?

Cilj. Upoznao sam dosta mladih pisaca koji žele da postanu opšte poznati po svojim delima, međutim, nemaju plan kako će doći do toga, već tako lutaju bez glave, traže pomoć, odbacuju svaki savet i tako opet tragaju za nekim drugim da im kaže to isto.
A tajna je u tome da se oformi plan na deset godina, pet godina i plan koji mora da se desi sutra.

Tako činite male korake, sigurne korake, idete milimetar po milimetar i učite tokom putovanja ka slavi. Kroz neki vremenski period, videćete pomak, a ako ga nema, niste odmakli od startne pozicije, vreme je da se ponovo naprave planovi i počnete da jurite isti san, ali sada sa boljom taktikom.

Da li je ego prijatelj ili ne kada ste početnik?

Nikad nisam čuo da je neko imao koristi od ega. Ako početnik kao takav ne shvata da je tek na početku, ta osoba ima ozbiljnijih problema od pisanja.

Uostalom, neuravnotežen rast pisca u društvu iako se to čini kao stvar za pohvalu, u sebi krije opasnog neprijatelja gde ego uspešno maskira problem i svako se tad čini konkurencijom.

Dospete do nekog nivoa odakle se ne možete pomeriti, na sve gledate s visine, zatim postanete ogorčeni jer one koje ste smatrali nebitnim postepeno krenu da vas premašuju.

A taj ego vas je paralisao, ne možete ga se osloboditi, sebi ste skovali zatvor te samo gledate kako ostali nastavljaju ka visini, već su zaboravili da ste vi beše nešto pisali pre nekoliko godina.

Nije svaki savet dobronameran, nije svaka kritika zloćudna. Strpljenje i poznanstva s ljudima koji su tu uz vas, neko ko može u lice da vam sruči sve što misli, neko ko će da vam kontroliše taj ego, to su stvari daleko vrednije od romana i zacrtanih ciljeva.

Tako se pravi pisac od kredibiliteta i ličnost koja nije sputana sopstvenim ubeđenjima. Pohvale su za dušu, kritikom se gradi kičma. Ko preživi, pričaće.

Otkud ideja za Dronstad?

Pitao sam je: Otkud ti?, nije želela da mi kaže. Šalim se. Kao i svaka ideja, nadolazila je stihijski kroz nekoliko godina, postepeno je jačala, o njoj sam se raspravljao sa samim sobom, a onda se ukopala u rov i počela baražnom paljbom da mi kljuca odbranu, dok nisam popustio.

Pregovori su trajali još nekoliko meseci, potom sam kapitulirao i ideja me je konačno osvojila.

Bio je to osećaj sužene svesti, ideju sam konačno počeo da tretiram ozbiljno, da razmatram opcije, tok radnje, čime bih se služio da ta ideja bude prenesena na papir kako dolikuje, kako početi, s čim završiti, šta sam hteo reći tom idejom, zašto baš ja to da kažem.

Pitanja su se nizala, na svako sam uspeo da dam odgovor i na kraju nisam video razlog zašto ne bih ideju preneo na papir.

Sama ideja, originalno je naišla iz gomile filmova koje sam u tom trenutku odgledao. Otud sam dobio najviše inspiracije, ostalo sam pozajmio iz mašte i ličnih iskustva.

Koliko vremena posvećuješ istraživanju oružja i ratovanja shodno tome da pišeš military fikciju?

U početku mi je trebalo i po nedelju dana da izučim pojmove i vojnu terminologiju, ali sam upornim radom to vreme skratio na dva do pet sata dnevno.

Pored članaka koji se bave opisivanjem epskih bitaka, časopisa koji komentarišu vojnopolitičko stanje, tekstova na vikipediji i praćenje vesti o ratnim zonama, čitao sam dosta o borbenim sistemima i oružju kao i forume u kojima se druže vlasnici oružja i veterani i govore o svojim iskustvima.

Tokom izučavanja ‘umetnosti ratovanja’, naišao sam i na odgovore koje se tiču samog postojanja rata. Za čudo, shvatanje rata i posledica, u svetu je poprilično slično s onim na Balkanu, a ovde smo se tek naratovali.

Znajući da su svi narodi po tome bliski, motive i poruku u romanu sam oblikovao po tome, tako da je svi razumeju. Balkanci će prvi pohvatati reference u delu, jer smo sličnog iskustva što se tiče ratovanja.

Baviš se pisanjem priča i na engleskom jeziku. Nedavno si pokrenuo svoj kanal i patreon. Reci nam više o tome.

Kratke priče mi služe kao vežba, a svaka od njih se uz razvoj može pretvoriti u roman, jer sam s tim razlogom i stvarao te pričice, pa ako me neka od njih ponese, nikad mi neće ponestati ideja i materijala za rad.

Te priče su sve na mom privatnom blogu gde obično objavim po priču dnevno ili nedeljno, zavisi od dužine i inspiracije. Na blogu takođe i održavam kontakt sa publikom, često pišem o svojim idejama i planovima, tako da moji pratioci imaju uvid o dnevnom progresu projekata na kojima radim.

Osnivanje YouTube kanala je opet ideja koja je morala proći analizu, jer ukoliko ne mislim da bih tu mogao postići nešto, ne bih ga ni pravio. YouTube mi je još jedan način da dođem do svoje publike i ispromovišem svoj rad, a od skora sam otvorio i mogućnost i da se ostali pisci, pesnici i autori ispromovišu time što ću napraviti audio priču po njihovom tekstu.

Patreon je s druge strane, način za one koji ne pišu, da dobiju svoju priču, poemu i ilustraciju zasnovanu na njihovoj ideji. Sva zarada je namenjena za prikupljanje sredstava za izdavanje mojih romana i finansiranje drugih projekata na kojim radim. Dakle, ništa nije na poklon i nije besmisleno.

Za sada nemam veliki odaziv, ali se nadam boljitku kada sve uhvati maha, pa tada mogu da predstavim više naših pisaca, što i jeste namera. Ako treba da se čuje za nekog, onda su to naši mladi autori. Ovo je moj način da im izađem u susret.

AVKF
Foto: Privatna arhiva

Kakva je tvoja saradnja sa AVKF budući da je u pitanju izdavački deo udruzenja, za koji pripremate prvenac?

Početak rada sa Udruženjem Autostoperski vodič kroz fantastiku, došao je na preporuku prijateljice. Postao sam njihov član s namerom da usavršim svoj stil i da dođem do veština pisanja dobrog članka. Dakle, postao sam njihov šegrt, učenik, padavan. Za uzvrat, ja sam trebao dostaviti tekstove o filmovima, po koji mim i još koju sitnicu.

Tek kada sam dovoljno napredovao i naučio, otvorila se mogućnost za rad na romanu, a tada sam tek shvatio koliko tu zapravo ima posla. Ipak, svestan da sam tu da učim i da mi treba pomoć, morao sam da se pomirim s tim da neću uvek biti u pravu i da moram da slušam njihove predloge.

Naravno, nisam usvojio svaki, ne ako se on kosi s radnjom ili svetom koji sam hteo da stvorim. Uz prepirke, pojašnjenja i saglasnost oko spornih delova romana, obe strane su postale svesne šta želimo od ovog romana, te je i rad na njemu išao lagodnije i smislenije.

Bilo to emotivna, porodična, prijateljska ili profesionalna veza, uvek će biti nesuglasica, čarki i sukoba mišljenja, ali biće tu i lepih momenata kada urednik naiđe na segment koji otkriva neku prekretnicu, kada se dogodi bitan momenat, i odmah će pojuriti da nahvali pisca kako je to uspeo sakriti.

Za takve momente se živi. Pored takvih momenata, biće i onih kada urednik predloži neku izmenu koja je bolja od napisanog, pa se onda pisac oduševi i pojuri da prepravi sporni deo.

Uz takvu saradnju i momente, sam kvalitet romana postaje očigledan i to su stvari vrednije od suvog zlata. U tom momentu se ogleda ta veza između urednika i pisca. Tako znate da imate prave ljude oko sebe, ljude kojima je stalo do vašeg uspeha.

Šta da očekujemo od tebe u nekom narednom periodu?

Dronstad – Karantin je u fazi sitnih prepravki, radi se na tome da sve bude onako kako treba i dolikuje. Priča… Nije namenjena za one ispod 16 godina, zbog tematike kojom sam se bavio.

Radim na mnogo projekata, kao što rekoh, moje dnevno napredovanje je dostupno na blogu, tu se možete zabaviti pričicama ili mojim blebletanjem.

Na kanalu nedeljno izbacim po jedan video, na Patreonu jednom mesečno izlazi priča ili poema, trenutno radim na drugom projektu za koji tek treba da se čuje.

Uglavnom, možete da očekujete svašta, priče koje će vas uzbuditi, priče koje zalaze u psihu, pesme o vojnom životu, reči koje mi neće ponestati.

Preporuke za čitanje:

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas, unesite vaš komentar!
Molimo vas unesite vaše ime ovde