Gde je fantastika u Srbiji danas?

Intervju sa Kristijanom Šarcem iz Autostoperskog Vodiča Kroz Fantastiku

Kada govorim o ljudima, kojima se divim privatno i poslovno, uvek mi je zadovoljstvo da i drugi o njima čuju. Divan prijatelj, posvećeni urednik i sjajan recenzent- Kristijan Kiko Šarac, neko je ko vodi Udruženje Autostoperski vodič kroz fantastiku. Prošle godine je za doprinos domaćoj fantastici i društveno kulturni rad dobio titulu Džedajskog viteza. Između ostalog, ovu titulu nose mnogi humanitarci, kao i dva pisca Dejan Stojiljković i Uroš Petrović. Avkf je mlado udruženje ljubitelja fantastike, koje se ozbiljno bavi popularisanjem fantastike i podržava mlade autore, na njihovom putu do književnog prvenca. Ovom prilikom, popričali smo sa Kristijanom, u nameri da čujemo šta to sve nam Avkf priprema.

Ko stoji iza Autostoperskog vodiča kroz fantastiku?

Prvo, hvala vam na pozivu. Ko stoji iza Vodiča? Da vas razuverim glasine su neosnovane, nismo vanzemaljci. Doduše mora da tako izgledamo okolini jer u vremenu kada novac i lična korist okreću svet, mi radimo iz ljubavi, čistog entuzijazma i vere u to da baš mi možemo da promenimo sutra. Ukoliko više mislite na sastav tima i članova udruženja, to su uglavnom ljudi koji nisu dobili šansu, a zaslužili su je.

Kakva je Vaša misija u AVKF-u?

Pravo da vam kažem ne vidim ovo kao misiju, više je…način života. Ali ako baš tražite da vam kažem, misija bi mi bila da domaća fantastika izađe iz samovoljnog zatvoreništva i obitavanja na marginama književnosti, što bi uključivalo i to da se promeni odnos izdavača prema knjigama, da ne budu puki izvor zarade, ali i odnos autora prema kritici, urednicima i lektorima,što je dugotrajan i mukotrpan posao pred nama.

U kakvom stanju je domaća fantastika?

Bez uvijanja ću vam reči- stanje je katastrofalno. Već sam imao priliku malo govoriti o tome, ali pokušaću da se ne ponavljam. Sigurno vas zanima pretežno književnost i festivali.Krenimo redom- mnogo toga ne štima, ali za loše stanje su najviše krivi izdavači koji omogućuju autorima da za 500 evra objave svakakve brljotine, na koje se urednici i lektori samo nominalno potpišu jer su na plati.

U jednoj takvoj atmosferi ona floskula da kvalitet mora isplivati postaje prilično neutemeljena iz jednog prostog razloga- što su i konzumentu smanjena očekivanja i ne traži bolje, potonuo je u monotoniju kiča i treša, a autorima je san da im se knjiga nađe na policama monopolističkih knjižarskih lanaca. Festivali su odavno postali jedno te isto- što bi rekao Rambo Amadeus. No, ne samo to- Beograd ih ima 15 godišnje, umesto da se ispomažu, svi se vode onom narodnom da komšiji crkne krava.

Šta je sa svetskom fantastikom?

Pomislili bi ste da je bolje, zar ne? U stvari je vrlo diskutabilno da li je tako. Pokušaću da vam predstavim sliku da biste bolje razumeli zašto tako mislim. Na engleskom govornom području izađe dvesta knjiga fantastike mesečno nasuprot naše dve u najboljem slučaju. Od tih dvesta samo je deset dobrih i baš one stignu do nas putem prevoda, ostali se ne razlikuju mnogo od domaćih. Vredi spomenuti još dve stvari, a to su:

Naučna fantastika je mrtva, iz tog žanra nam stigne jedva jedan prevod u toku godine, svi su se preorijentisali na epsku fantastiku i onu polu urbanu fantastiku koja se svodi na vamp ljubiće.

Uz to, tu je i činjenica da književnost u inostranstvu, a bogami i kod nas odavno nije više glavni izvor fantastičnih dela, već su to filmovi i serije pretežno superherojskog karaktera. Dakle, stanje je i tu zabrinjavajuće, ali makar imaju neku kontrolu kvaliteta. Nada ostaje jer u ovo nisam ubrojao Ruse i Kineze, ima nade za svet, ako za nas nema.

Da li je moguće ozbiljno se baviti pisanjem i izdavaštvom u Srbiji ako nisi bezobrazno bogat?

Ne znam šta da vam kažem, sigurno da je lakše kada si bogat, ali viđam ljude koji jedva krpe kraj sa krajem, a bave se time. U neku ruku to je i potvrda onoga što sam rekao već tj. Da je ovo jedan od poslova za koje morate imati ljubav i znanje, ne samo dobar bankovni saldo. Ukoliko je tako nećete dugo potrajati.

Značaj lektora se uglavnom ne poriče. Šta je sa urednicima? Koliko su nam potrebni urednici kada pišemo?

Veoma potrebni, urednik je neko ko vam može izmeniti motiv i tok priče po potrebi, naravno uz sve one sitnice kao što su izbacivanje viškova, dopisivanje da se popune rupe, promena konstrukcije rečenice, zamena izraza prigodnijim i naravno brušenje stila kod pisaca. Dakle, sve ono što autori kod nas misle da mogu sami ili pripisuju lektorskom delu posla, e to je sve posao urednika.

Ali da, kod nas se insistira na tome da sve ovo ostane između urednika i autora, jer se onda ne važi doprinos i za sve je kriv pisac. Da vam kažem, urednik treba da može da oseti talenat i ispod brda krša, a ne samo da primi pismene ili poznate.

Da li je istina da postoje klanovi među piscima i kritičarima? Gde to vodi domaću književnost?

Da, nažalost to je istina. Počinje sa generacijskim klanovima, prelazi na gradske i to poprilično doprinosi stanju u kom se nalazimo jer koga god da kritikujete, kritikujete nečijeg drugara ili nešto na šta je ponosan. Drugi veliki problem kritike u našoj zemlji su blogeri i instagrameri koji dobijaju knjige radi ’kritike’, tako da smo trenutno u situaciji u kojoj se vrednuje samo kritika, koja glasi- ti meni vojvodo, ja tebi serdare.

Šta AVKF radi da promeni književnu scenu u Srbiji?

Radimo mnogo toga – poboljšanje kritike kroz realne recenzije na našem sajtu, baš kao i prikazi čuvenih dela, jer mislimo i na istoriju tj. kulturno nasleđe koje trebamo preneti mladima. No, ono na šta sam najviše ponosan je rad sa mladim i perspektivnim autorima, gde svako dobije pažnju ne jednog, nego tri urednika i lektora.

U narednih tri meseca ćete videti i prve prave plodove tog rada u vidu čak tri naša izdanja. O svemu ćete biti blagovremeno obavešteni putem društvenih mreža. I to je tek početak naših ambicija i planova, ali ne mogu vam baš sve odati, strpite se i sve ćete videti.

Da li AVKF ima dobru saradnju sa drugim udruženjima, koja se bave fantastikom u regionu i koliko je to značajno?

Da, imamo i jako se trudimo da je poboljšamo. Ovo je mala teritorija i od nemerljivog je značaja da se pomažemo. Sa takvim odnosom imamo veći izbor autora i događaja. A i uvek ćemo da podržimo rad i entuzijazam. Bilo bi lepo da nas i države podrže, ipak sve radimo zarad dizanja kulturne svesti diljem regiona. Uostalom, mi u AVKF- u smo veoma dobri u prevazilaženju. Šta su za nas međudržavne granice? Saradnici iz svih država u okruženju su mali dokaz za to.

Kako dobro ispromovisati knjigu a ne ispadati ljudima iz frižidera?

Prilično teško bez mnogo novca, ali moguće. Sve na kraju zavisi od sadržaja i mašte onog ko promoviše knjigu, ali i onog što svi konstantno zaboravljaju, a to je da dobroj knjizi ne treba reklama, sama će se izreklamirati. No, iluzorno je misliti da sve knjige mogu biti dobre, pa je moj savet da ne radite to sami, unajmite PR-a za to da vam osmisli kampanju.

Vi ste neko, ko se sem uredništva i vladavine iz senke, bavi i stripom odnosno recenzijom istog. Da li je strip scena u boljem stanju nego scena fantastike?

Da, veliki sam obožavalac devete umetnosti. Da, bolje je iz nekoliko razloga. Onaj najvažniji je svakako da stripadžije to šta rade, rade iz čiste ljubavi baš kao i mi. Pored toga, bolje podnose kritiku. Možda razloge treba tražiti u tome što je strip scena uvek bila otvorenija za širu publiku, dok je fantastična scena naginjala elitizmu, možda i zato što je zapravo fantastika u nas još u pelenama i tek treba da odraste, te da se oslobodi stega sužnja i manje voljenog deteta književnosti, što se u svetu već desilo.

No, da se vratim stripu, jako doprinosi činjenica da imamo skoro svako svetsko izdanje veoma brzo i na našem jeziku. Domaći autori nimalo ne zaostaju za strancima, samo da još svi to shvate.

Šta je najvažnije za svakog mladog čoveka, koji još nije odustao od toga da se bavi fantastikom ovde?

Znanje, rad, entuzijazam, malo sreće da naiđe na prave ljude. I zaista, sve navedeno je neophodno u receptu za uspeh na ovim prostorima, gde se guraju samo svoji. Znate šta, mogu da vam obećam kod nas će svako dobiti šansu i samo je na njemu hoće li je iskoristiti. Mi smo tu na vama je da se javite i pokušate razbiti šablon, srećno.

Da li je fantastika mejnstrim ili nije?

Kako se uzme, je li Bulgakov mejnstrim?! Dobra knjiga je uvek dobra, možete je svrstati u jedno ili u oba preživeće kategorizaciju, dok one loše, pa uvek će težiti mejnstrimu iz jednog jednostavnog razloga tu među gomilom je dosta teže uočiti lažnjaka, nego pod palmom na pustom ostrvu.

Drugi razlog su naravno novac i priznanja. Ali možda ste u pravu, sa Martinom je fantastika ušla u mejnstrim i tu namerava i ostati. Hvala još jednom na pozivu, bilo mi je iznimno zadovoljstvo biti vaš gost.

Preporuke za čitanje:

• Pesma za Evroviziju 2024
• Skratite ispucale krajeve bez skraćivanja dužine
• Glamur Jelene Gavrilović na gala događaju u Njujorku
• Jelena Jovović na Kolarcu – 30 godina rada i novi CD
• Humanitarno-memorijalni koncert „Jovanovo Sunce“ po treći put u Nišu