Stefan Mijatović – doktor u vodama epske fantastike

0
123
Stefan Mijatović Foto: Lična arhiva

Stefan Mijatović je sjajan mlad čovek, erudita, mačevalac, doktor i pored toga, autor romana epske fantastike- Mesečev ratnik, koji je objavljen pred Sajam knjiga prošle godine u izdanju Autostoperskog vodiča kroz fantastiku. Nadam se da će vam se intervju dopasti i da ćete poželeti da pročitate njegov roman.

Otkud jedan doktor u vodama epske fantastike?

Epska fantastika je sjajan žanr za pisanje i čitanje, jer daje mogućnost izlaska iz surovosti svakodnevnog života u kom smo prinuđeni da živimo, koji polako sve više biva mračniji. Da li je to tako zato što smo svi stariji nego juče ili ne, nisam siguran, ali fantastika u globalu otvara kapije svetova drugačijih od ovog u kom živimo, ali i ti svetovi su samo refleksija našeg sveta, te nam promišljanje o našem svetu biva olakšano u fantastici, jer nam, makar nakratko, raskida stege egzistencije.

No, da se vratimo otkud to da jedan doktor bude u vodama epske fantastike, odgovor je prost: Volim raznolikost u svom životu. Zato se bavim različitim hobijima, a između ostalog pisanjem. Fantastika, kao što sam rekao, odličan je medijum za pisanje i izražavanje svojih ideja, jer može biti savršeno bliska životu, a opet svetlosnim godinama udaljena.

Do sada si objavio jedan roman – Mesečev ratnik. Kako je išao proces pronalaženja izdavača za ovo delo?

Teško, jako teško. Sam proces od završetka knjige do toga da sam držao odštampani primerak u rukama, trajao je gotovo četiri i po godine. Delom je to bilo i zbog talasa indiferentnosti prema objavljivanju, a delom i zbog samih uslova za objavljivanje u Srbiji. Gotovo dve i po godine od četiri i po, proveo sam tražeći izdavača koji nije tražio novac za štampanje knjiga. Imao sam ideal da ako sam već napisao knjigu, koju je svaki izdavač pohvalio (sad samog sebe hvalim, a iskreno to pokušavam da izbegnem), onda ne moram da je i platim, a da budemo realni, kao student nisam imao sredstava da to i izvedem. Nakon dugog traženja, nakon kog sam parcijalno i odustao, nekoliko prijatelja mi je preporučilo Kristijana Šarca, glavnog urednika portala Autostoperskog vodiča kroz fantastiku (AVKF), za kog se tada pročulo da planira da se upusti u izdavačke vode. Sa njim sam stupio u kontakt, poslao sam mu rukopis, njemu se dopalo i počeli smo saradnju. To je bilo 2017. godine, a saradnju smo krunisali 2019. godine kada je „Mesečev ratnik i izašao“.

Mesečev ratnik
Foto: Lična arhiva

Šta je najbitniji kvalitet jednog pisca?

Uf, jedno baš teško pitanje. Ne postoji najbitniji kvaliltet kod pisca, jer ne postoji ni najnebitniji. Svaki aspekt pisanja je bitan, jer pisanjem mi gradimo ličnosti, svet i sve unutar korica. Pisac mora da dobro poznaje ljude, a da bi dobro poznavao ljude, mora da dobro poznaje i sebe. Da bi se dobro pisalo, čovek mora da razume ono što piše, što zahteva u najmanju ruku teoretsko znanje, ali praksa je tu daleko bolja. Primera radi, svaka scena mačevanja u „Mesečevom ratniku“ je isprobana od strane mene i drugih članova društva mačevalaca „Sveti Đorđe“ u Beogradu. Zato ja smatram sjajnim piscima ličnosti poput Balzaka, Hemingveja i Remarka, jer su oni pisali upravo o izvesnim aspektima sopstvenog života koji su iskusili. Verujem da je za dobrog pisca, pored samog talenta, pismenosti i inspiracije, izrazito bitno i znanje i iskustvo. Bez toga, priča teško da može da odiše životom. Čitalac onda ne oseća miris šume kroz koju se glavni junak probija, ne oseća znoj na njegovom licu, ne čuje tišinu noći, ili užasnu buku bojnog polja.

Da li je lako za jednog mladog pisca fantastike da dođe do čitalaca kod nas?

Na žalost, nije. Domaća publika sa ogromnom dozom opreza i nepoverenja gleda na domaću scenu fantastike, što iz tačke čitaoca, mogu otvoreno reći da nije bez osnova. Problem je i u piscima, i u izdavačima, a i samim delima. Piscima očajnički fali dobra lektura i redigovanje, što izdavači često ne mogu ili jednostavno neće da priušte, usled nedostatka novca, vremena ili jednostavno znanja. Što se tiče samih dela, naša fantastika pati od izvesnog prezasićenja slovenskom mitologijom, čiji je vrhunac bio pre tri ili četiri godine, kada lopatom niste mogli da pronađete roman koji u sebi ne pršti od slovenske mitologije. Pritom, da se razumemo, slovenska mitologija je daleko od loše, naprotiv, ona ima svoje čari i daje izvesno bogatstvo, ali kada se romani svode na Peruna, vile, Marka Kraljevića i Miloša Obilića, uz sve poštovanje prema istima, uz siromašnu karakterijaziciju, osrednju radnju prepunu klišea, rezultat nikako ne može da bude zadovoljavajući. A čitalac ako se „opeče“ na jedan, u najbolju ruku mediokritetan roman, ostaje vrlo lako razočaran na celokupnu domaću scenu.

Promocija
Foto: Lična arhiva

O čemu se radi u tvom romanu?

„Mesečev ratnik“ nije specifičan roman fantastike, bar ne kada pobegnemo iz osnovne ljušture radnje, koja itekako jeste bitna, ali ne prenosi sama po sebi suštinsku poruku romana. „Mesečev ratnik“ je pre svega roman o čoveku i njegovom suočavanju sa prošlošću, sa onim što je mogao i nije mogao da izmeni, o čoveku i njegovom osećaju prema dužnosti, a posebno o tome šta znači biti vođa i šta znači istinski voditi ljude. Dok sam pisao roman, upravo sam imao takva pitanja u glavi. Suštinska priča „Mesečevog ratnika“ je prosta. Ezgild Drafen, prognani baron od Aranaha, vraća se inkognito u svoj rodni kraj, nakon rata u kom je izgubio svoju baroniju. Zatiče nezadovoljne i gnevne zemljake, koji žele da odu odatle. On želi da ode sa njima, ali ipak ne ide sve tako glatko. Za dalje, moraćete sami da pročitate

Koliko ti je pomoglo to što se baviš mačevanjem u scenama kreiranja sukoba i bitaka?

Kao što sam rekao ranije, iskustvo je od ključnog značaja. Bez znanja, a još više i iskustva, ne može se ni kvalitetno pisati, niti ono ide sa lakoćom. Ono o čemu volim često da pričam mnogima koji žele da se bave fantastikom, jeste da ako žele da prikažu mačevanje, da potpuno zaborave na Holivud u svakom pogledu, jer istinsko mačevanje ni izbliza ne liči na scensko mlataranje radi efekta kojim Holivud suvereno raspolaže već više od 100 godina.

Promocija Mesečevog ratnika
Foto: Lična arhiva

Koje autore smatraš svojim uzorima?

Mnoge. Zavisi od žanra, ali mogao bih da nabrajam: u fantastici su to, pre svega Asimov, Klark, Lem, Vern, Skot Linč i Patrik Rotfus od novijih. Od pisaca klasične književnosti: To su Hemingvej, Remark, Maluf, Šekspir, Andrić, Bulgakov i mnogi drugi.

Omiljeni citat?

Ima ih dva.
„No, dakle, ko si ti?
Deo sam one sile koje večno čini zlo,
a večito stvara dobro“
(Gete, „Faust“)
„Prati me, čitaoče. Ko ti je rekao da ne postoji prava, večna ljubav? Tom lažljivcu ću prljavi jezik odseći! Prati me čitaoče, i samo ja ću ti pokazati takvu ljubav“ (Bulgakov, „Majstor i Margarita“)

Da li devojke vole pisce?

Apsolutno. Ne mogu da se odbranim od istih. Otkako sam objavio knjigu, za mnom ide hitna pomoć i skuplja devojke koje padaju u nesvest u mom prisustvu. 🙂

Imao si promociju u Beogradu. Kako je to proteklo i očekuju li nas još neke promocije nakon završetka vanrednog stanja?

Promocija u Beogradu održana je u svečanoj sali OŠ “Kralj Petar I”. Moji utisci što se tiče same posete i govornika zaista su pozitivni, ali pak ja sam isuviše subjektivan da o tome pričam. Meni je bilo nekako svečano i intimno u isto vreme, jer me za tu salu vezuju izuzetno prijatne uspomene, zbog toga što je to moja osnovna škola. Što se tiče planova za budućnost, videćemo kako stoji stanje sa pandemijom, ali ćemo sigurno nešto još osmisliti, ako ne lično da se pojavim, onda preko interneta ili već neki treći način.

Gde knjiga može da se nabavi?

Knjiga može da se nabavi u “Čudnoj knjižari”, izdavača Znak sagite, u Dečanskoj 5, u Beogradu (kod Doma Omladine), i naravno preko sajta Autostoperskog vodiča kroz fantastiku.

Šta nas novo očekuje nakon Mesečevog ratnika?

Nakon Mesečevog ratnika, čeka nas roman iz istog sveta, ali koji će moći da se čita odvojeno. U priči će biti neki likovi iz Mesečevog ratnika, ali oni neće biti protagonisti. Radim intenzivno a njemu, koliko mi vreme i obaveze dopuštaju i nadam se da ću ga u narednom periodu i završiti, a nakon toga, videćemo kuda me vetrovi inspiracije dalje povedu.


Preporuke za čitanje:


POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas, unesite vaš komentar!
Molimo vas unesite vaše ime ovde