Običaji koji se rade za Badnji dan i Božić

0
989
Običaji koji se rade za Badnji dan i Božić
Običaji koji se rade za Badnji dan i Božić

Badnji dan je poslednji dan četrdesetodnevnog posta i priprema nas za jedan od najvećih hrišćanskih praznika – Božić! Naziv je dobio po tome jer se tog dana seče badnjak i unosi u kuću i sa ovim danom počinje proslavljanje Božića.

Rano ujutru, 6. januara, domaćin i muškarci iz porodice odlaze da iseku badnjak. Badnjak je obično mlado, hrastovo ili cerovo drvo (u nekim krajevima jelovo ili borovo) koje se rano ujutru seče i donosi pred kuću. Badnjak simbolički predstavlja ono drvo, koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini kada se Isus Hristos rodio.

Običaji se razlikuju od kraja do kraja, a neki su zadržati iz prethodnog perioda Slovena – paganstva. Badnji dan je nazvan po sečenoj grani hrasta – badnjaku, svetom drvetu Slovena.

Česnica i slama za Badnji dan i Božić; Foto in4s.net
Česnica i slama za Badnji dan i Božić; Foto in4s.net

Badnjak i slama

Kada se badnjak unese u kuću, unosi se i slama koja se posipa po kući, a posebno ispod stola gde je postavljena trpeza. Slama predstavlja onu slamu iz pećine u kojoj se rodio Isus i ona se posipa kako bi domovi ličili na Vitlejemsku pećinu. Ispod badnjaka ili u slamu se, prema običajima, stavljaju pokloni i slatkiši za decu. Deca slatkiše i poklone traže tako što pijuču kao pilići, a stariji kvocaju kad unose slamu.

Značenje kvocanja i pijukanja

“Kao što kvočka pod krilima prikuplja svoje piliće i zagreva ih materinskom ljubavlju, tako je Hristos došao da sve ljude sabere u jedno i ukrepi svojom ljubavlju, i kao što se pilići hrane žitom, tako je i on ljude nahranio i napojio svojom naukom, jer je govorio: Ko je gladan neka dođe k meni i ja ću ga nahraniti, i koje žedan neka dođe k meni da pije vode žive”.

Život u stanu zahteva adaptaciju nekih običaja, pa se tako badnjak uglavnom kupi na pijaci, a slama se posipa samo ponekad.

Posna trpeza

Na Badnji dan se posti. Čim svane, loži se vatra i peče pečenica, a jede se uglavnom riba, pasulj, kupus i suvo voće. Mesi se česnica i priprema se trpeza za sutrašnji dan – Božić.

Trpeza za Badnji dan; Foto opanak.net
Trpeza za Badnji dan; Foto opanak.net

Večera uoči Božića

Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani zajedno otpevaju tropar “Roždestvo tvoje..”, pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju i čestitaju jedni drugima praznik Badnje veče i sedaju za trpezu. Večera je posna, a obično se priprema prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela.

Prema “Godišnjim običajima Srba”, od svih praznika tokom godine, kao i tako raznovrsnih i lepih običaja koji ih prate, Badnji dan i Badnje veče se izdvajaju po načinu svetkovanja, živopisnosti obrednih radnji i značenjima koja sadrži.

Paljenje badnjaka

Paljenje badnjaka označava završetak Badnjeg dana. Badnjak se celiva, maže medom i stavlja na ognjište. Običaj paljenja badnjaka se spominje još 1272. godine. Deca grančicama raspaljuju vatru izazivajući što više varnica i govoreći “koliko iskrica toliko parica“.

Stara verovanja

Prema verovanjima, na Badnje veče bi trebalo da praštate i mirite se, a na Badnji dan da vratite pozajmljeno.
Paljenje badnjaka za Badnje veče; Foto rtvbn.com
Paljenje badnjaka za Badnje veče; Foto rtvbn.com

Božić

Božić je najradosniji hrišćanski praznik. Praznuje se tri dana. Prvi dan Božića je 7. januara, a ujutru, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima. Domaćin i ukućani oblače najsvečanija odela i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju.

Ljudi se pozdravljaju rečima “Hristos se rodi”, a otpozdravljaju: “Baistinu se rodi!”. Ovako se pozdravlja i govori sve od Božića do Bogojavljenja.



Položajnik

Na prvi dan Božića dočekuje se položajnik – osoba koja će prva ući u kuću. Položajnik je specijalni gost, koji se obično dogovori s domaćinom, a može biti i slučajni namernik.

Prema običajima, položajnik pozdravi dom Božićnim pozdravom, ljubi se sa ukućanima i odlazi do šporeta. Otvara vrata na šporetu ili peći (ranije na ognjištu), džara vatru i govori zdravicu: “Koliko varnica, toliko srećica, koliko varnica toliko parica, koliko varnica toliko u toru ovaca, koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca, koliko varnica, toliko gusaka i piladi, a najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože daj”.

Položajnik simbolički predstavlja Mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Isusu Hristu na poklonjenje. Položajnik se poslužuje i daruje poklonom i on je čovek koji za celu narednu godinu donosi sreću u kuću.

Mir Božji, Hristos se rodi - Srećan Božić; Foto nesvil.com
Mir Božji, Hristos se rodi – Srećan Božić; Foto nesvil.com

Božić – praznik dece

Božić je prvenstveno praznik dece. Na Božić se rodilo najsvetije dete u istoriji ljudskog roda. Zbog toga je važno da Božić bude državni praznik ili neradan dan kako bi se praznična atmosfera upotpunila. Bitno je da porodica bude zajedno za vreme najvećeg hrišćanskog praznika i da se posvete jedni drugima.

Želimo vam srećan Badnji dan i Badnje veče i Božić sutra!

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas, unesite vaš komentar!
Molimo vas unesite vaše ime ovde