Ovo nije članak koji pišem za sebe, ovo je članak koji pišem za sve meni drage ljude, koji prolaze kroz različite nivoe emotivne bliskosti sa drugim bićima.
Šta kad ljubav vidimo kao tešku?
Šta kad boli?
Da li odustati?
Da li se dati još više?
Ja ovde ne govorim sada samo o emotivnim vezama, govorim pre svega o svemu onome što nije lako između nas. Dajem primer nečega što mi se trenutno događa. Naime, mojoj mački je dijagnostifikovan neizlečivi virus, koji je sada već u fazi svoje krajne manifestacije, i rekli su mi da će umreti. Shodno tome koliko sam vezana za nju, ova vest me jako pogodila. Do neke mere toliko da se osećam kao da gubim nekog najbližeg. Čula sam i mišljenja da treba da je uspavam što pre, da ne treba da je lečim, i to je sve u redu. Ona svoju bolest nekako i podnosi, mnogo je nervoznija nego ranije, grebe me, napada, dan i noć arlauče. Meni je teško, jer je teško što joj ne mogu pomoći. Kažu uspavaj je, pa ćeš se odmoriti. No, moje malecko i dalje dobro jede, hoće da se mazi, iako je vidno mučena temperaturom, te ja i dalje pokušavam sa vitaminima i hranom koju voli. Zašto? Zato što mogu. To radiš kad nekog voliš.
Čak i kada je užasan prema tebi, jer to je biće koje voliš i sada je bolesno, zaslužuje svu tvoju posvećenost i ljubav. Međutim, ovaj članak nije o mačkama. Ovaj članak je o ljudima, koje volimo a koji nekad i nisu tako sjajni prema nama.
Do koje mere trpeti?
Kada se radi o ljudima, koji su bolesni ili su mučeni svojim demonima pa srljaju ičine gluposti, kako ih voleti? Da li je lakše kad ih razumeš ili kada ne?
Šta je bezuslovna ljubav?
Vidim ljude koji lako odustaju jedni od drugih, na prvu grešku, na prvi trzaj da nešto ne valja. Možda je to zato što se zaljubimo u iluzije o drugima, pa kad ih vidimo otkrivene, to nas preplaši.
Ljubav je laka, ljudi su ti koji je čine komplikovanom.
Da li je potrebno biti s nekim da bi ga voleo? Zapravo, ne. I to ne mora biti toliko teško.
Volite se kada niste zajedno, ko voli samo kad je zajedno taj ne pravi pitanje s kim je – rekao je Duško Radović.
I to je istina. Ne moramo biti s nekim, ne moramo se čuti, komunicirati, deliti isti prostor da bismo ga voleli i mislili mu dobro. Jedina istinska komponenta je ta sreća, koju im želimo da žive.
Nekad ljudi kad ne znaju šta će sami sa sobom počnu da povređuju one koji ih vole. I to je lako. Ljudi, koji vas vole najbliži su vam i lako ih je povrediti jer su otvoreni, njihova opna je pukla i pred vama je duša, u čijem svetlu možete da se kupate.
Šta onda? Da li odustati? Da li otići?
To je najlakše.
Volite ih i onda kad oni sebe ne vole. Ljubav je najveća inspiracija. No, ni zbog koje ljubavi ne trpite da vas gaze. Oni bi sebe zgazili da mogu ali ne mogu, pa gaze vas. I to je u redu.
Isto, kao što je u redu da volite i razumete one, za koje u ovom stanju ne želite da budete tu i prisutni, jer vas ne cene.
Vi niste ničija kanta za emocionalni otpad. Vi ste ljubav, inspiracija. I što više nalazite ljubavi i inspiracije u sebi nalazićete i razloga da volite one, koji volite. Bezuslovna ljubav nikad ne traži da se bude zajedno, ona samo traži sreću i vrlo je lako nalazi.
- Pesma za Evroviziju 2024
- Skratite ispucale krajeve bez skraćivanja dužine
- Glamur Jelene Gavrilović na gala događaju u Njujorku
- Jelena Jovović na Kolarcu – 30 godina rada i novi CD
- Humanitarno-memorijalni koncert „Jovanovo Sunce“ po treći put u Nišu
