Danas sa bloga Slavice Squire delimo priču o tome šta je sreća i koliko je potrebno za nju.
„Da li ste nekad pomislili da biste sigurno bili srećniji kada biste osvojili sedmicu na Lotou? Ili da vam je za potpunu ispunjenost potrebno samo da skinete višak kilograma i nabavite novu garderobu? A da li ste nekada svim srcem išli ka nekom cilju? Šta nakon što ste ga ostvarili ako ste taj postignuti rezultat počeli da uzimate zdravo za gotovo? Ono što ste tako jako želeli, odjednom je postalo nešto što se podrazumeva u vašem životu. Ali zašto se to dešava? Da li je problem u našim ciljevima ili u našem odnosu prema životu?
Razmišljajući o tome, često se setim pesme iz moje mladosti „Strepnja“, naše pesnikinje Desanke Maksimović, čija prva strofa glasi:
Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka
Da volim i želim oka tvoja dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
Dok od sebe samo nagoveštaj da.
Da li to znači da je sreća moguća samo dok idemo ka nekom cilju? Da nam svako ostvarenje sna, pa čak i pronalazak srodne duše, pre ili kasnije postane daleko manje lepo od puta koji smo proveli idući ka njemu?
Kada ljude pitate šta je to zbog čega najviše u životu osećaju sreću i ispunjenost, većina odgovara da je to porodica, partner, posao koji vole, prijatelji s kojima se druže i slično. Ukratko, gotovo svi smatraju da njihova sopstvena sreća zavisi od nekakvih spoljašnjih faktora, nečega na šta direktno ne utičemo.“
Sreća i okolnosti
„Međutim, sasvim je verovatno da okolnosti na našu sreću utiču daleko manje nego što mislimo. Štaviše, istraživanja pokazuju da našem osećaju sreće i ispunjenosti, trenutna situacija u kojoj se nalazite doprinosi samo 10 odsto. Iako to deluje neverovatno, istraživači kažu da zapravo, bez obzira na to da li nam se u životu dešavaju pozitivne ili negativne stvari, mi se vrlo brzo navikavamo na njih i počinjemo da ih prihvatamo zdravo za gotovo.
Neki lep događaj u životu, poput diplomiranja, venčanja, unapređenja na poslu… samo kratkotrajno dovodi do oduševljenja, ali na duge staze nema nikakav uticaj na naš nivo sreće. Isto važi i za teške i bolne događaje, poput razvoda, bolesti ili otkaza…
Jednostavno, ljudi mogu da se naviknu na sve. Čak i oni faktori koje većina navodi kao glavni izvor svoje sreće (partner, porodica, prijatelji, dobar posao…) zapravo su nešto što podrazumevaju i počinju da cene tek kad postoji mogućnost da to nešto izgube.“
Sreća i nasledni faktor
„Profesorka psihologije i istraživač Sonja Lybomirski smatra da je ono na šta voljno možemo da utičemo, ali i naša genetika, daleko važnije za našu sreću od trenutnih okolnosti.
Ona smatra da je naše osećanje sreće i zadovoljstva jednim delom nasledno i da ta osećanja 50 odsto dugujemo našem urođenom, bazalnom nivou sreće. Dakle, kao što postoji bazalni metabolizam koji određuje specifične energetske potrebe našeg organizma, tako postoji i specifičan nivo sreće, koji je prilično stabilan, bez obzira na to šta nam život priređuje. Istraživanja su čak pokazala da jednojajčani blizanici beleže gotovo isti nivo zadovoljstva životom, bez obzira na to da li su odrasli zajedno ili ne.
Ali kao što bazalni metabolizam predstavlja samo eksperimentalni okvir, na osnovu kog možemo da predviđamo ukupne energetske potrebe organizma, tako je i bazalni nivo sreće samo osnovno polazište koje svako od nas dopunjava sopstvenim iskustvima i odlukama na koje i te kako možemo da utičemo i to čak 40 odsto.“
Kako biti srećan kad ono što nas rastužuje ne možemo promeniti?
„Dakle, na našu sreću, bez obzira na to šta nam se dešava u životu, gotovo najviše utiče to kako mi sami usrećujemo sebe. Drugim rečima, pa šta ako ne možemo da promenimo genetiku i svoje okolnosti? Možemo namerno preuzeti kontrolu nad tim kako razmišljamo i kako se zbog toga osećamo!
Naša posvećenost tome da budemo srećni je ono što je zaista važno i što može da nam promeni život, ali mnogi odustaju od toga i biraju da se prepuste tome da na život gledaju isključivo iz perspektive trenutnih okolnosti i situacija. Kada tako činimo, svet nam se zapravo čini kao mnogo mračnije mesto nego što je to zaista slučaj, jer smo više nego ikad bombardovani negativnostima iz svih krajeva planete.
Dok naša sreća zbog lepih događaja bledi, brzo je smenjuju nezadovoljstvo i strah izazvani svim onim što čitamo u štampi, gledamo na tv-u, doživljavamo u kontaktu sa drugim ljudima, koji su podjednako nezadovoljni kao mi, podjednako uplašeni i podjednako slepi za mnoge divne stvari koje nas okružuju.“
Biramo da budemo srećni
„Nasuprot tome, postoje ljudi koji su uvek nasmejani, kojima ništa nije teško, koji će punog srca reći da žive u najboljem vremenu ikada i pritom uživati u svakom danu. Takvi ljudi nisu slepi za nesreću i tugu – oni su samo odabrali da uprkos negativnim okolnostima koje ih ponekad okružuju, budu srećni.
Za razliku od onih koji smatraju da je ručak iz najlepšeg tanjira u kući luksuz i grešno zadovoljstvo rezervisano samo za goste, srećni ljudi koriste svaki trenutak da sebi ulepšaju život, tako što zaista cene stvari koje poseduju i s ljubavlju ih koriste.“
Ko su srećni ljudi?
„Za razliku od onih koji su stalno nezadovoljni količinom ljubavi i pažnje koje dobijaju od partnera, srećni ljudi se trude da oni sami pružaju ljubav i pažnju, jer ih to ispunjava i raduje, a to onda utiče i na njihove partnere.
Neki očajavaju zbog svakodnevice na poslu koji ne vole, a na koji su “osuđeni” samo zato što su ih studije usmerile ka takvoj profesiji. S druge strane, neki se ne opterećuju time šta su studirali. Rade ono što vole, pa makar to nemalo nikakve veze sa onim što im piše na diplomi.
A kako dolaze do takvog odnosa prema životu? Šta je njihov glavni alat? Šta kažu naučna istraživanja?“
Zahvalnost
„Od svih stvari koje nam u trenutku mogu pružiti osećanje sreće, zahvalnost je najefikasnija. Kada ste zahvalni na tome što imate zdravo telo, gde da spavate, šta da jedete, gde da živite, s kim da se družite, šta da radite… svet postaje nepregledno igralište prepuno divnih mogućnosti za uživanje u životu. Kad ste zahvalni na kupatilu i toploj vodi zahvaljujući kojoj svakog jutra možete lako da odete na posao čisti i mirišljavi, možda ćete i zapevati pod tušem i uživati tokom celog dana u dobrom raspoloženju.
Kad ste zahvalni na tome što imate partnera, nekoga s kim možete da podelite i dobro i zlo, možda ćete ga probuditi poljupcem i učiniti da se oseti kao najposebnije biće na svetu, a to će vam se istom merom i vratiti. Kad ste zahvalni na tome što imate novca da sednete u baštu kafića i popijete kafu pod zracima jesenjeg sunca, ona će imati mnogo lepši ukus i miris.
“Moja sreća zavisi samo od mene”, je rečenica koju neprestano treba da ponavljamo sebi, jer tu činjenicu prečesto zaboravljamo. Da bih vas podsetila na nju, kreirala sam “Dnevnik sreće”, beležnicu zahvalnosti, koju vam od srca poklanjam. Zato, preuzmite je besplatno OVDE, počnite da ispisujete svoje blagoslove i budite svedok i glavni akter veličanstvene promene u svom životu.
Za vaše najviše dobro od
Slavica“
(Izvor https://slavicasquire.com)