Zbunila me je tvoja lepota

0
97
Zbunila me je tvoja lepota Foto: Pexels

Istinski verujem da ljubav može ne samo da spasi dan, već i da spasi čovekov život. Često pretočena u reči, velika je kao i život sam. Zato sam i poželela da ovog puta u mom tekstu pročitate i jednu pesmu domaćeg pisca fantastike Nemanje D. Pavlovića.

Nadam se da ćete uživati u njoj i podeliti sa nama jeste li vi ikad svojoj ljubavi ili simpatiji posvetili koji stih.

Zbunila me je tvoja lepota

Nisam slutio dok sam koračao pod zvezdama,
Koje se ne vide zbog svetla ovog čudovišta od grada,
Da je lepota kojom dišeš oduzeta slikama.
Crte lica i finoća izraza, nisu nagovestile ono neuhvatljivo,
Što je utkano u tebe.
Ni narednog dana dok su pisma stizala,
Nisam nanjušio ni tračak senzualnog mirisa
Sa tvojih prstiju dok sam ih čitao.
Uveče,
Od uma se sakrila ideja,
Da bi to bilo nešto više od kvalitetnog razgovora,
Krigle piva i zanimljivog poznanstva.
Tren pre no što su nam zenice pale jedna na drugu,
Kolena su klecnula.
Tvoja me je lepota zbunila.

Ne sećam se da se iko smejao tako,
Svetlucave oči što vide sve, a ne odaju puno.
Boja koja glasove tka u reči,
Da sam se uplašio ne mogu poreći.
Bio sam plivač na otvorenom moru u času
Nenadane oluje,
Koji ipak ne želi čvrsto tlo,
Iako ne zna o koju će ga stenu
Razbiti gnev olujne boginje.
Pred tobom se osetih kao dete,
Oko nas Kihotove vetrenjače lete.
I onaj organ u grudima puče,
Da na grimiznim mlazevima ponese cveće,
Kinder jaja, olovnog vojnika, leptire,
Kafu sa čokoladom, kolačiće sreće.

I tada sam znao,
Da će ovo zauvek, iako veče dugo neće.
I pričaće se posle,
Kad mi sitnice zagrebu po sećanjima,
Kad u deset pašnjaka spazim leprikonovu detelinu,
pokisnut okusim dugu u očima,
Ili pronađem još koju zlatnu ribicu,
Zabuljen u zvezde uhvatim zvezdu padalicu.
I reći će tada:
Vidi budalu,
Misli kako ga oluja nije razbila o stenje.
I seća se nečega što je snio slomljen na kamenu.
Masivni talas sa šlagom umesto pene,
Veliki prekrivač sa toplinom umesto noći studene.
I dok me žale,
Ja tugujem za njima.
Oni su zaboravili kako izgleda plima,
Na moru od meda,
Sa srećom bez leda.

Do sledećeg teksta evo preporuka za čitanje:

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas, unesite vaš komentar!
Molimo vas unesite vaše ime ovde