Često govorimo o onome što je zdravo za vas pa tako je došao i red na med.
Koliko često konzumirate med?
„Svakodnevnim uzimanjem velike kašike meda (oko 25 grama) životni vek muškaraca prosečne dobi 65 godina produžio se za godinu dana, u poređenju s onima koji nisu koristili med“, govori apiterapeut Gordana Hegić citirajući istraživanje navedeno u knjizi “Apiterapija” dr. Petera Kapša.
Šta sve leči med?
S obzirom na to da med sadrži i antioksidanse koji sprečavaju krvne ugruške, u grupi koja je uzimala med bilo je i manje srčanih i moždanih udara, ističe ona.
Osim toga, med poboljšava rad svih organa, podstiče umnu i fizičku aktivnost, povećava imunitet i daje snagu celom telu, te se brzo i potpuno apsorbuje.
Poboljšava otpornost organizma na infekcije i zaraze jer ima antiseptičko delovanje. Uz to, izbacuje suvišnu vodu iz organizma.
Odličan je protiv rinitisa, prehlade i suvog kašlja, pogotovo kod dece. Čisti krv od toksina i pomaže kod anemije jer podstiče produkciju hemoglobina. Poboljšava upijanje lekova i čini ih delotvornijim, te štiti organizam od njihovih štetnih ostataka – kaže Hegić.
Med uzimajte svakodnevno
„Dnevna doza meda tokom zime kod ljudi prosečne težine između 30 i 80 kilograma je uzimanje velike kašike, a kod dece normalnih potreba organizma do 30 kilograma telesne težine bio bi jedna kašičica, a to je približno 0,5 grama po kilogramu telesne težine“, objašnjava Hegić.
Morate znati i da je med ipak izuzetno kalorična namirnica, pa navedene količine mogu delovati pozitivno, na primer na jačanje imuniteta ljudi koji su neuhranjeni (imaju nizak BMI), ali i negativno, na one koji su gojazni ili skloni tome.
Preporučena doza meda
„U svakom slučaju preporučuje se dnevno barem 10-15 posto belog šećera u ishrani zameniti medom jer med ima mnogo prednosti u u poređenju sa šećero“, kaže apiterapeutkinja Hegić.
Unosom meda u saću, uz med unosite deo peluda, propolisa, eteričnih ulja iz biljaka s kojih je sakupljan nektar i još puno drugih korisnih materija za očuvanje zdravlja, podizanje imuniteta.
„Med u saću najprirodniji je oblik jer tu nema nikakve dodatne obrade“, kaže Hegić.
Preporučljivo je svakodnevno uzimati kockicu meda u saću veličine 1×1 centimetar i žvakati barem 15-ak minuta, te nakon toga ispljunuti ostatke voska. „Prilikom kupovine meda u saću obratite pažnju na to da su saće i voštani poklopčići svetložute boje. Med unutra može biti svetao ili tamniji, što zavisi od vrsti meda, međutim, smeđe ili gotovo crno saće nije preporučljivo uopšte unositi „, kaže Hegić.
Šta je perga?
Perga je, pak, u apiterapiji poznata kao zlato iz košnice. To je fermentirana pelud koju su pčele preradile i obogatile svojim enzimima i drugim visokovrednim materijama.
Bogata je aminokiselinama, fitohormonima, ugljenohidratima, vitaminima i mineralima, te bakterijama mliječnokiselinskog vrenja.
U 100 grama perge nalazi se 13 miligrama rutina (flavonoida), materije koja jača krvne sudove, pa je zato perga najbolji odabir za kardiovaskularne bolesnike, kod anemije, upalnih procesa prostate i impotencije.
Neke studije pokazuju da flavonoidi sprečavaju propadanje zuba, kao i da smanjuju zarazne bolesti poput prehlade.
„Rutin sprečava prodiranje različitih virusa i bakterija u organizam te uklanja teške metale i otrove. Ovaj flavonoid je nezamenjiv kad je u pitanju jačanje imuniteta i sprečavanje prevremenog starenja organizma.
Ako se u krvotoku održavaju na visokom nivou, deluju preventivno na razvoj mnogih bolesti – kaže Hegić te dodaje da flavonoide ljudski organizam ne može sintetizovati.Zato ih je potrebno svakodnevno unositi u organizam.
Nadamo se da smo vam dali dovoljno razloga da med uzimate što češće.
Pročitajte takođe:
- Instagram uskoro dobija novi izgled
- Šta je World Wide Web?
- Kako brzo naučiti nešto – 6 trikova za brzo učenje
