Je li Univerzum u nevolji?
P: Kako je Univerzum beskonačno zatvoreni skup, normalno je da se stalno negde nešto dešava, pa da nešto od toga bude pogubno i za sam Univerzum. Mi smo se usudili da pribeležimo jednu nevolju koja može da dovede do uništenja čitavog sveta kakvog znamo.
Petra piše epsku fantastiku, a ti pseudoistorijske trilere. Kako je došlo do saradnje?
Š: Slučajno. Zapravo, okupili smo se da napišemo tinejdž ljubavni roman. Ubrzo smo shvatili da je zabavnije pisati šaljivu fantastiku. A priča se da je u fantastici mnogo veća publika…
Kako ste odabrali temu?
P: Moglo bi se reći da je tema odabrala nas. Ali, ako ćemo u poverenju, sumnjamo da nam je Univerzum šaptao svo vreme. Spominjalo se nešto kako pametni uče na tuđim greškama i da se nada da se ovako nešto više neće ponoviti.
Često pominjete Daglasa Adamsa i Terija Pračeta. Da li je vaša knjiga fanfik?
Š: Nije fanfik, u klasičnom smislu reči. Ali jeste, ako misliš da se njihov humor može nazreti kroz “Unvezum”. Naravno, moraćemo još da se trudimo da bi pristigli ovakve veličine. Obojica su bili bogovi humora i ako smo uspeli da im se približimo, makar za mikorn, onda ćemo oboje hodati samo po oblacima. Nisam siguran da bi se njima dopao takav razvoj događaja. Već nam je stiglo neko pismo u kome piše – PUNO POZDRAVA OD TERIJA I DAGLASA. Nisam još rekao Petri, bojim se da bi se potresla…
Koliko Mirko loše piše kad mu niko ne da da se time bavi?
P: Nije da mu niko ne da pisati, samo nije poželjno da to objavljuje. Ili, ako već mora da objavi – a mora – onda bi bilo najbolje kada to niko ne bi uspeo da pročita (što je već teže izvesti). I tako, prateći logičan sled, najbolje je bilo nagovoriti ga da se bavi nečim drugim. Univerzum je u tu svrhu razvio odličan odbrambeni sistem, pobrinuvši se da većina pisaca ne može da žvi od svog pisanja. Uzaludno se nadao da će Mirko biti zauzet pečenjem pljeski i egzistencijalnim preživljavanjem, jer Mirko je neumoran i izuzetno tvrdoglav. Takođe je i jedinstven, jer samo njegov mozak može da preživi čitanje sopstvenih redova a da ne padne u komu.
Ko je sve sarađivao na knjizi?
Š: Lista je podugačka. Bili su tu čitaoci naših blogova, zatim naši dragi beta čitaoci. I na kraju dvoje izuzetno važnih ljudi za priču o Mirku: Mirnes Alispahić i Irena Ilić Vasiljević. Njihovi saveti su nam bili od neprocenjive važnosti. Dobro, prihvatali smo neke od njih, a druge ignorisali. Ipak zadnja mora da bude naša. Khm, Petrina…
Kakve su reakcije na knjigu?
P: Fenomenalne. Fantastične. Neočekivano dobre, toliko da smo mislili da nas zafrkavaju. Ali izgleda da su ozbiljni. Upoređuju nas sa našim omiljenim piscima, Daglasom i Pračetom, što je velika čast. Prepričavaju zgode kako smehom bude ukućane dok u sred noći čitaju Univerzum u nevolji. Za mene, nema veće pohvale od toga, jer sam ja isto radila čitajući Pračeta. Drago mi je da možemo da nasmejemo i razveselimo ljude na ovaj način.
Kako ste gradili Univerzum?
Š: Obično rečima, mada smo se okušavali i u slikama, ali to nije išlo. Malo je teško slati zamišljenu sliku nekom drugom preko mejla ili fleksibuksija.
P: Otvorenog uma. Završili smo s potpuno drugačijim sklopom ideja nego kad smo počinjali. Ludo smo se zabavljali, i nesvesno stvorili prostora za nastavak.
Šta vas dvoje inače čitate?
Š: Fantastiku, trilere, drame, avanturističke romane za decu i mlade (kakvih tu sve ima blaga), tu i tamo neki YA. Povremeno pročitam i račune, pa mi se ceo Univerzum zanjiše.
P: Da me neko to pitao pre par godina, rekla bih samo fantastiku i ništa osim fantastike, tako mi Univerzum pomogao. Danas, mogu sa zebnjom da kažem da čitam sve. Naučla sam da pisac mora da zna da napiše, ako ne ljubavni roman, a ono bar ljubavnu scenu, a što bi moja nastavnica znala reći, pisanje se uči čitanjem.
Savet za one koji žele da se bave pisanjem.
Š: Čitajte, čitajte, čitajte! Jesam li spomenuo – čitanje? E da, čitajte i “loše” romane. Oni će vas podstaknuti da kažete – Mogu da napišem roman bolji od ovoga. Nakon toga se letvica podiže malo po malo.
P: Ako je samo pisanje u pitanju, onda je jedni ispravni savet pisanje i čitanje, što više. Pisanje se uči čitanjem a vežba pisanjem. Ako treba usavršavati pisanje, to je već druga priča, a ja sam to uspela zahvaljujući drugarima po tastaturi. Uvek je dobro imati nekog objektivnog i oštrog oka pored, u koga možete imati poverenja. A ako to pisanje treba objaviti… e, to je već materijal za Mirka i Univerzum 😉
- Pesma za Evroviziju 2024
- Skratite ispucale krajeve bez skraćivanja dužine
- Glamur Jelene Gavrilović na gala događaju u Njujorku
- Jelena Jovović na Kolarcu – 30 godina rada i novi CD
- Humanitarno-memorijalni koncert „Jovanovo Sunce“ po treći put u Nišu
