REKLAMA
Naslovna DRUŠTVO Kako je 1. maj postao praznik rada

Kako je 1. maj postao praznik rada

0
Prvi maj, proslavaljanje tokom Otomanskog perioda, Skoplje 1909. godine; Državni arhiv Republike Makedonije
Prvi maj, proslavaljanje tokom Otomanskog perioda, Skoplje 1909. godine; Državni arhiv Republike Makedonije

Danas svi proslavljamo praznik rada, 1. maj, i koristimo slobodan dan kako bismo se družili sa porodicom i prijateljima, međutim, kako je došlo do toga da baš 1. maj postane praznik rada?

Da 1. maj bude praznik rada, odlučile su socijalističke i komunističke političke partije kao datum koji bi podsećao na nemire u Hejmarketu u Čikagu. Stotine hiljada američkih radnika je 1886. godine izašlo na ulice da bi zahtevali prihvatanje osmočasovnog radnog dana, dok je Čikago bio centar pokreta.

U subotu i nedelju, 1. i 2. maja 1886. godine, bili su mirni protesti, bez ikakvog nasilja, dok je 3. maja došlo do tuča između članova sindikata koji nisu došli na posao, i onih koji nisu članovi sindikata koje je Mek Kormik (Mc Cormick Reaper) zaposlio umesto njih. Nakon incidenta, grupa anarhista je pozvala radnike da se naoružaju i da u utorak uveče, 4. maja, učestvuju u masovnim demonstracijama na trgu Hejmarket. Na demonstracije je došlo samo 3.000 ljudi i izgledalo je kao potpuni promašaj, ali se pred sam kraj desio incident – neko je bacio bombu koja je ubila 7 i ranila 67 policajaca, a preko 200 civila je povređeno (tačan broj nikada nije utvrđen).

Nikada nije utvrđeno ko je napravio taj incident, ali su gradske vlasti uhvatile osam anarhista i optužili ih za ubistvo, a osudili ih na smrt. Iako tužioci nisu imali dovoljno dokaza, svi optuženi su pogubljeni 11. novembra 1887. godine, a pogrebna povorka za Albertom Parsonsom je brojala 250.000 ljudi!

Na Prvom kongresu 2. Internacionale održanom 1889. godine odlučeno je: „Prvi maj je zajednički praznik svih zemalja na kojima radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahteva i svoju klasnu solidarnost“ i od tada se praznik rada proslavlja kao spomen stradalima sa trga Hejmarket.

Takođe, 1. maj je slavljen i tokom komunističke vladavine kao veliki državni praznik SFRJ, a stanovništvo naših prostora trenutno još uvek nije u potpunosti upoznato s tim šta ovaj praznik zapravo predstavlja. Prvomajski uranak, običaj koji se i danas praktikuje, je obaveza koju je uveo Tito 1945. godine, a slavljenje tog praznika predstavljalo je borbu za politička prava i slobode.

NEMA KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas, unesite vaš komentar!
Molimo vas unesite vaše ime ovde

Exit mobile version

Nastavljanjem korišćenja ovog sajta, prihvatate korišćenje kolačića (cookies). više informacija

Podešavanja kolačića (cookies) na ovom sajtu su podešena na "prihvati kolačiće" kako bi vam dali najbolje iskustvo u pretraživanju ovog sajta. Ukoliko nastavite korišćenje sajta ili pritisnete dugme "Prihvati", prihvatate korišćenje kolačiča. The cookie settings on this website are set to "allow cookies" to give you the best browsing experience possible. If you continue to use this website without changing your cookie settings or you click "Accept" below then you are consenting to this.

Zatvori