Danas svi proslavljamo praznik rada, 1. maj, i koristimo slobodan dan kako bismo se družili sa porodicom i prijateljima, međutim, kako je došlo do toga da baš 1. maj postane praznik rada?
Da 1. maj bude praznik rada, odlučile su socijalističke i komunističke političke partije kao datum koji bi podsećao na nemire u Hejmarketu u Čikagu. Stotine hiljada američkih radnika je 1886. godine izašlo na ulice da bi zahtevali prihvatanje osmočasovnog radnog dana, dok je Čikago bio centar pokreta.
U subotu i nedelju, 1. i 2. maja 1886. godine, bili su mirni protesti, bez ikakvog nasilja, dok je 3. maja došlo do tuča između članova sindikata koji nisu došli na posao, i onih koji nisu članovi sindikata koje je Mek Kormik (Mc Cormick Reaper) zaposlio umesto njih. Nakon incidenta, grupa anarhista je pozvala radnike da se naoružaju i da u utorak uveče, 4. maja, učestvuju u masovnim demonstracijama na trgu Hejmarket. Na demonstracije je došlo samo 3.000 ljudi i izgledalo je kao potpuni promašaj, ali se pred sam kraj desio incident – neko je bacio bombu koja je ubila 7 i ranila 67 policajaca, a preko 200 civila je povređeno (tačan broj nikada nije utvrđen).
Nikada nije utvrđeno ko je napravio taj incident, ali su gradske vlasti uhvatile osam anarhista i optužili ih za ubistvo, a osudili ih na smrt. Iako tužioci nisu imali dovoljno dokaza, svi optuženi su pogubljeni 11. novembra 1887. godine, a pogrebna povorka za Albertom Parsonsom je brojala 250.000 ljudi!
Na Prvom kongresu 2. Internacionale održanom 1889. godine odlučeno je: „Prvi maj je zajednički praznik svih zemalja na kojima radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahteva i svoju klasnu solidarnost“ i od tada se praznik rada proslavlja kao spomen stradalima sa trga Hejmarket.
Takođe, 1. maj je slavljen i tokom komunističke vladavine kao veliki državni praznik SFRJ, a stanovništvo naših prostora trenutno još uvek nije u potpunosti upoznato s tim šta ovaj praznik zapravo predstavlja. Prvomajski uranak, običaj koji se i danas praktikuje, je obaveza koju je uveo Tito 1945. godine, a slavljenje tog praznika predstavljalo je borbu za politička prava i slobode.