Nakon predpremijere filma „Biser Bojane“, Cile i ja smo odlučili da našu godišnjicu proslavimo na crnogorskom primorju, i to ni manje ni više nego u Ulcinju.
Prethodnih godina sam letovala na crnogorskom primorju, ali nikada u Ulcinju. Film „Biser Bojane“ je moja topla preporuka za sve koji čitate ovaj post, jer je u meni probudio sve ono što doživite kada odete na more i uživate u svakom trenutku. Da, gledajući film moje misli su bile već na primorju.
Iako smo film gledali 11. februara, a godišnjica nam je 15. februara, znali smo gde ćemo je proslaviti i odluku smo doneli, ne nakon završetka filma, već tokom gledanja istog. Kome god smo saopštili našu ideju gledali su nas sa iščuđavanjem – Sad u sredu idete na more? Februar je, nećete se kupati?
Ovim putem želim da se zahvalim u moje i Ciletovo ime gospodinu Mimi Karadžiću koji nas je poslao u hotel „Dolcino“ u Ulcinju kako bismo i sami mogli da doživimo lepote ovog mesta. Najlepše hvala!
Kao i većina crnogorskih gradića na moru, i ovaj je „načičkan“ uz samu obalu, ali je malo drugačiji od ostalih. U ovom mestu možete pronaći sve ono što očekujete kada idete negde da se odmorite – mir, tišinu i lepotu prirode. Da, većina će reći „sada je februar, normalno je da je mirno“, verujte mi, pišem ovo iz Budve, o kojoj ću verovatno pisati u nekom narednom postu, Ulcinj i Budva su nebo i zemlja.
Počeću od toga da većinsko stanovništvo čine Albanci, te na svakom koraku možete pronaći građevine malo drugačije arhitekture, ali i nekoliko džamija, od kojih je jedna na samoj plaži. To što se nalazi veliki broj albanskog stanovništva znači i još nešto – dobra hrana! Albanci su poznat kao dobri kulinari, ali i poslastičari pa u ovom postu moram da vam napomenem da posetite „Capitol Longue Bar“ gde smo uživali u savršenoj večeri i doručku po veoma pristupačnoj ceni (večera za dvoje uz piće je bila ispod 6 eura što je oko 600 dinara!), ali i da probate savršene baklave u poslastičarnici „Holiday“! Ja sam osoba koja ne voli tulumbe i baklave, ali ove su mi se toliko svidele da sam ostala bez teksta!
Iako je opšte poznato političko i nacionalno neprijateljstvo između Albanaca i Srba, mi nismo imali ni najmanji incident, pa nam je tako auto stajalo parkirano na glavnoj ulici, nismo imali potrebe da skidamo tablice i slične stvari što ljudi uglavnom rade iz bezbednosnih razloga, a svi su prema nama bili veoma ljubazni.
Kao što sam rekla na početku – kuće/apartmani su načičkani i naređani jedni iznad drugih, a na ulicama ima jako malo mesta za pešake, gotovo da nema pešačkih staza, a za vozače može biti pravi pakao s obzirom da su ulice uske i brdovite i da nema previše mesta za mimoilaženje. Natpisi su uglavnom na albanskom i crnogorskom, a na ulici ćete u većini slučajeva čuti ljude koji pričaju na albanskom. Atmosfera je prijatna, niko nikoga „ne dira“ i ne gleda „popreko“, pa nacionalne predrasude možemo oboriti. Ono što sam ja zapazila, što nije bilo baš najprijatnije, jeste veći broj crnih, zatamnjenih automobila i ljudi čudnog izgleda iza volana, što odmah aludira na ljude sumnjivog morala.
A sada meni najlepši deo, deo zbog kog sam došla u Ulcinj – Velika Plaža! Kada dođete na plažu čini se beskonačno velikom i mene asocira na mnoge američke filmove sa ovakvim plažama. Dugačka i široka peščana plaža i prelepo plavo more kome se ne vidi kraj, vetar i veliki talasi vas teraju da se izgubite u svojim mislima.
Ja vas pozivam da kad god imate slobodnog vremena i novca da ga uložite na putovanja sa dragim osobama, to je nešto što će vam ostati večno, to je duševno blago i duševna hrana pre svega. Umesto novih, markiranih patika, sebi uvek prijuštite povratnu autobusku kartu za neko mesto gde niste bili. Ukoliko budete u prilici, leto provedite u Ulcinju na Velikoj Plaži, a ukoliko ne možete na leto, idite i na proleće i jesen. Ukoliko volite dobru fotografiju i kvalitetne fotke, van sezone je najidealnije jer je plaža prazna, a nebo vedro i uz sunce i magični vetar možete napraviti fantastične fotografije!
